NAPAD U GRDELIČKOJ KLISURI I dalje čujem jauke krvavih ljudi iz voza
GRDELICA - Ta slika će me pratiti do kraja života... I danas imam noćne more i budim se u znoju. Stalno sanjam kako me projektili i avioni NATO prate. Kad je odjeknula ta jeziva eksplozija, nisam ni osetio da sam pogođen, ali zato i danas čujem zapomaganje krvavih ljudi.
Ovako, drhtavim glasom, dok mu se suze slivaju niz lice, za Kurir priča Boban Kostić, mašinovođa koji je s Goranom Mišićem upravljao međunarodnim putničkim vozom koji je pogođen projektilima NATO u Grdeličkoj klisuri 12. aprila 1999.
Putnički voz broj 393 na relaciji Niš-Preševo napadnut je dok je prelazio železnički most na Južnoj Moravi. Poginulo je najmanje 15 ljudi, među kojima i deca i trudnice, ali se tačan broj žrtava ni dan-danas ne zna. Sada, 17 godina posle užasne tragedije, mašinovođa Kostić priseća se da tog dana ništa nije slutilo na zlo.
- Sve je delovalo mirno. Odjednom se začula snažna zaglušujuća eksplozija. Izgubio sam kontrolu nad lokomotivom. Kad smo Goran i ja izašli, videli smo vagone u plamenu i još jednu raketu kako leti pravo na nas. Potom je usledio užas koji nikad neću zaboraviti - seća se Kostić i dodaje jedva čujno:
- Ne, ne mogu da pričam više, svake godine se toliko potresem.
Njegovom kolegi Goranu Mišiću iz Niša, pored ružnih snova, od tog događaja ostao je još jedan „suvenir“ - geler u desnoj nozi.
- Bolna sećanja još traju. Ovo mesto je užasni dokaz stradanja nevinih ljudi, žene i dece. Stradali su ljudi koji su samo želeli da žive i zato su pošli kako bi se sklonili... Neka im je slava i večno hvala - veli Mišić.
U Grdeličkoj klisuri juče je komemorativnim skupom i polaganjem venaca obeleženo 17 godina od raketiranja putničkog voza. Skup je počeo dolaskom putničkog voza koji se tačno u 12 sati i 10 minuta zaustavio na 100 metara pre mosta. Nakon polaganja venaca, voz je uz jednominutni zvuk sirene prešao preko mosta u Grdeličkoj klisuri. Sirene odlazećeg voza ispratio je lelek i plač porodica Veljković, Petković, Bjeletić, Marković, Stanjanović, Sazdov, Jovanović, Milenković, Nikolovski, Beriša, Mitrović i još mnogih koji su izgubili svoje najmilije.
Majka žrtve iz voza
SRCE MI JE ISKIDANO
- Sve sam izgubila tada, ćerku Jasminu i zeta Simona. Pošli su iz Stalaća da se sklone od bombardovanja, a zločinac ih je pogodio. I iskidao mi srce. Nemam nikakva primanja, pa prosim i idem u nadnicu samo da bih nešto donela ovde na pomen svom detetu i zetu... Uzeše mi nevine duše zlotvori, nikada dobro ne videli - jecajući je juče pričala Biljana Veljković iz Gornje Trstene kod Vranja.
ČINJENICE
- Međunarodni voz na relaciji Niš-Ristovac pogođen je dok je prelazio železnički most na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri
- Bio je drugi dan Vaskrsa
- Tačan broj žrtava nikad nije utvrđen, a u to ratno vreme niko nije ni proveravao broj putnika u vozu
- Prema rečima svedoka, mesecima posle nesreće Velika Morava je izbacivala ljudska tela na obalu
- Pogođeni su drugi i treći vagon, a železnički most nije srušen
- Tadašnji komandant NATO Vesli Klark ocenio je ovu nesreću kao „kolateralnu štetu“
Imao sreće
IZAŠAO IZ VOZA MINUT PRE RAKETIRANJA
Blagoje Đelić iz Sejanice je izašao iz voza na stanici u Grdelici minut pre raketiranja:
- Bio sam u tom vozu. Sišao sam dole kod Grdelice i malo zatim čuo šta se desilo. Kući u Sejanicu otišao sam plačući. Neću moći nikad da zaboravim taj dan.
Hronologija
BOMBARDOVANJE U APRILU 1999. GODINE
- 1, 3. i 26. aprila srušeni su Petrovaradinski most, Most slobode i Žeželjev most u Novom Sadu
- 12. aprila pogođen je međunarodni putnički voz u Grdeličkoj klisuri
- 14. aprila NATO je greškom gađao konvoj izbeglica na Kosovu, a poginulo je 75 civila
- 17. aprila u Batajnici od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić
- 23. aprila pogođena je zgrada RTS, a tom prilikom poginulo je 16 radnika Javnog servisa
- 29. aprila pogođen je televizijski toranj na Avali, koji se kasnije urušio
- 30. aprila bombardovane su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba u centru Beograda