Ovaj zbornik pisan je s ljubavlju prema deci, s ambicijom veroučitelja da mladim dušama pruži uvida u radost verskog saznanja, ponekad prekoračujući i granice njihovog uzrasta, što je u osnovi dobro kao putokaz umnom sazrevanju
BEOGRAD - U Hramu Svetog Save na Vračaru održana je promocija pesmarice "Trojice je presto ljubav"veroučitelja iz Beograda hadži Dragana B. Popovića.
Na promociji su učestvovali naš proslavljeni književnik Raša Popov, starešina hrama Svetog proroka Ilije iz Mirijeva protojerej Miloš Mićić i autor.
Svoj doprinos ovoj lepoj manifestaciji dao je i horić Sveti Simeon Bogoprimac iz beogradskog naselja Kotež.
Starešina hrama Svetog proroka Ilije u Mirijevu protojerej Miloš Mićić naglasio je da je Dragan Popović jedan od najboljih i najomiljenijih veroučitelja i odličan poznavalac dečje duše, zbog čega je najčešći mentor studentima Bogoslovskog fakulteta SPC za osposobljavanje i polaganje metodike nastave katihetike.
"Iskreno se nadam da će i ova kao i i prethodna knjiga pesama zadržati vašu pažnju i ljubav prema Bogu, a ako tako bude, trud i napor autora Dragana Popovića nije bio uzaludan", rekao je protojerej Miloš Mićić.
Silni Sveti Duh obukao je naše ljudsko telo. Tako veroučitelj hadži Dragan Popović peva o otelotvorenju, samoj suštini hrišćanske vere. Da bi mogao da spase čoveka, Gospod Isus Hristos je morao da upozna to lomno stvorenje koje treba spasavati. On se zbog nas telom odeva.
Jarke su slike sveta u kome se zbiva ljudsko postojanje. Svemir je ognjevito mesto. Nebo je kadro da govori . Čovek je sklon zlu a kadar da bude dobar i produhovljen.
Sveti Pavle će poći u Damask sa namerom da muči hrišćane, i biće čuvar odeće arhiđakona Stefana dok mučenika kamenuju, a opet će postati najveći propovednik vere Hristove.
U „Veroučiteljevoj pesmarici“ Dragana Popovića nanizana su mnoga podvižništva, žrtvovanja i mučeništva.
Književnik Raša Popov o pesmarici "Trojice je presto ljubav" je napisao: Ima u njoj i neobičnih obrta - jedna pesma govori o dve majke, o majci Gospodovoj i o majci Jude Iskariotskog. Pesnik hoće i tu da pokaže dvostrukost ljudskih sudbina.
Ova dvostrukost ga nagoni da digne glas protiv greha. Čovek ima kome da se obrati s molbom, molitvom za oproštaj grehova. Gospod je uzvišeno čudo kadro da prašta. Gospod silazi u ad da bi odande spasavao. Mora da je nečastivi odvukao u carstvo tame i pravednih ili okajanih duša.
„Pravedni se odazvaše“ kaže pisac, „I ad popuca!“.
Iz nauke hrišćanske peva se ovde o Svetom slikaru Luki, istorijskih stopedeset godina borbe protiv ikona u prvom milenijumu, Svetoj Petki kao zaštitnici Beograda, „malom princu“ Rastku Nemanjiću, svetoj braći slovenskim prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju i o patrijarhu Pavlu.
Zahvaljujući ovim (horskim) pesmama deca će steći osnovne pojmove iz istorije crkve.
Pobožnost se ovim pesmama - molitvama uzorno neguje kad se peva o božjoj zaštiti od pomora stoke i o božjoj brizi nad „usevima kad gore – zemlja kad je sušna...“ jer kako veli jedan propovednik – „zrno pšenično je suština vere hrišćanske...“
Upečatljiv je čovek u ovim pesmama kad traži milost veću od života, kad se Gospodu zahvaljuje što oprosti svima „kao jagnje s krsta“.
Najviše blaženstvo zadesiće onoga koga „dotakne božji prst!“ a pesnik je produbio misao o Čudu, osnovnom fenomenu vere, kad peva o Ognjenoj Mariji, stihom svih stihova: „suncolika – za tamom da žudi!“
Ovaj zbornik pisan je s ljubavlju prema deci, s ambicijom veroučitelja da mladim dušama pruži uvida u radost verskog saznanja, ponekad prekoračujući i granice njihovog uzrasta, što je u osnovi dobro kao putokaz umnom sazrevanju.