Poslednji Švaba u skoro izumrlom selu

Kurir

U to se uverio i Franc Maršal (77) iz banatskog zaseoka Bikač, u kojem su nekada živeli Nemci i Mađari

KIKINDA - Najznačajniji praznik čovečanstva!
Ovako u tri reči 9. maj, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, opisuje Franc Maršal (77) iz Bikača kod Kikinde. Poslednji Švaba skoro izumrlog zaseoka sa tek oko dve stotine stanovnika, izgubljenog u sred banatske ravnice, na svojoj koži je osetio užas najvećeg zla dvadesetog veka:

- Fašizam je naneo bol i patnju svim narodima na ovim prostorima, uključujući i mom. Nakon rata, tri godine proveo sam u domaćim logorima u Molinu i Žitištu. Najteže mi je padala razdvojenost od majke Ane koja je odvedena u Rusiju u zarobljeništvo. Rat, glad, zatočeništvo... Te slike nikada neće izbledeti u mojim sećanjima.Iako se nakon rata najveći broj Švaba iz Bikača odselio u Nemačku, moj deda Anton i baka Ana nisu hteli da napuste vekovno ognjište. Tako sam i ja postupio- priča za Kurir Franc Maršal.

Da promeni mišljenje i napusti zemlju predaka, Franc se nije predomislio ni nakon upornih poziva njegove majke koja je nakon trogodišnjeg tamnovanja u Rusiji, svila novo gnezdo u Nemačkoj:

- Nisam želeo da napustim dedu i babu. U Bikaču sam se školovao, momčio, oženio, izrodio sa pokojnom suprugom dva sina i ostario. Poslednjih decenija u Nemačkoj žive i moji sinovi Anton (47) i Franc (53). Više puta odlazio sam kod njih. Raskoš moderne i bogate Evrope, ipak nisam mogao da menjam za ovo parče banatskog neba. Zbog toga što sam Nemac nikada nisam doživeo ni najmanji neprijatnost. Celog života moji najbolji prijatelji bili su Srbi i Mađari. U njima sam pre svega video dobre, poštene i čestite ljude i komšije koje, kao i mene, nije zanimalo ko je kakve vere i nacije- priznaje Franc.

Živi ljudi u mrtvom selu

U selu skrajnutom sa svih puteva, stiže se džadom iz tri kilometara udaljenog Bašaida. Kuće su raspoređene u dve ulice - Jovana Popovića i Petefi Šandora. Iako se u istorijskim spisima ovo mesto prvi put pominje još 1422. godine, kao posed ugledne ugarske porodice Bikači, pred njim je neizvesna budućnost:-U Bikač dolaze samo oni koji imaju rodbinu i skroro niko više. Prazne kuće prodaju se od 500 evra do 2.500 i više, ali je kupaca jako malo - kaže Franc.