U Srbiji ruski narod ne uživa jednaka prava kao ostale manjinske grupe, a on nam je najbliži, kaže lider Srpsko-ruskog pokreta
BEOGRAD - Slobodan Dimitrijević, predsednik Srpsko-ruskog pokreta, u intervjuu za Kurir objašnjava razloge izlaska na izbore kao manjinska ruska partija.
- U Srbiji ruski narod ne uživa jednaka prava kao ostale manjinske grupe, a upravo je on najbliži. Trudimo se da omogućimo informisanje i školovanje na ruskom jeziku, uvođenje ruski u službenu upotrebu, isticanje nacionalnih simbola i svako povezivanje Rusa u Srbiji i Rusiji. Sve je to obuhvaćeno i predstavljeno našim statutom i programskim načelima.
Postoji li potreba u Srbiji za takvom strankom?
- Na delu je diskriminacija i ruskog i srpskog naroda u Srbiji. To se oseća svuda, pa i u sferi biznisa, gde se mnogo priča o bezviznom režimu i mogućnostima, a sve se čini da se onemogući poslovanje između dve zemlje.
Kako će Srpsko-ruski pokret pomoći ekonomskom razvoju Srbije?
- Izgradili smo program socijalno-ekonomskog razvoja Srbije 2016-2020. Oslanja se na rusko tržište i pomoć u finansiranju za stimulisanje, poboljšanje i pokretanje novih kapaciteta i mogućnosti u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, energetici, turizmu, rudarstvu... Osmislili smo i pripremili teren za stabilizacioni fond za selo, obnovu zadrugarstva, nove srpsko-ruske banke - razvojnu, investicionu, hipotekarnu, otkupne centre i otvaranje desetine preduzeća koja bi tesno sarađivala s ruskim partnerima. Omogućićemo mladima da steknu bolje obrazovanje kroz razmenu studenata i saradnju sa ruskim univerzitetima, uz veliki broj visokosofisticiranih projekta koje Rusija razvija u svim naučnim oblastima i stipendiranje. To je 15.000 stipendija godišnje za studiranje u Rusiji. Ponovićemo ono što se već desilo u Srbiji doseljavanjem Rusa posle Oktobarske revolucije, a to je naučni i kulturološki procvat naše zemlje.
- U Srbiji ruski narod ne uživa jednaka prava kao ostale manjinske grupe, a upravo je on najbliži. Trudimo se da omogućimo informisanje i školovanje na ruskom jeziku, uvođenje ruski u službenu upotrebu, isticanje nacionalnih simbola i svako povezivanje Rusa u Srbiji i Rusiji. Sve je to obuhvaćeno i predstavljeno našim statutom i programskim načelima.
Postoji li potreba u Srbiji za takvom strankom?
- Na delu je diskriminacija i ruskog i srpskog naroda u Srbiji. To se oseća svuda, pa i u sferi biznisa, gde se mnogo priča o bezviznom režimu i mogućnostima, a sve se čini da se onemogući poslovanje između dve zemlje.
Kako će Srpsko-ruski pokret pomoći ekonomskom razvoju Srbije?
- Izgradili smo program socijalno-ekonomskog razvoja Srbije 2016-2020. Oslanja se na rusko tržište i pomoć u finansiranju za stimulisanje, poboljšanje i pokretanje novih kapaciteta i mogućnosti u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, energetici, turizmu, rudarstvu... Osmislili smo i pripremili teren za stabilizacioni fond za selo, obnovu zadrugarstva, nove srpsko-ruske banke - razvojnu, investicionu, hipotekarnu, otkupne centre i otvaranje desetine preduzeća koja bi tesno sarađivala s ruskim partnerima. Omogućićemo mladima da steknu bolje obrazovanje kroz razmenu studenata i saradnju sa ruskim univerzitetima, uz veliki broj visokosofisticiranih projekta koje Rusija razvija u svim naučnim oblastima i stipendiranje. To je 15.000 stipendija godišnje za studiranje u Rusiji. Ponovićemo ono što se već desilo u Srbiji doseljavanjem Rusa posle Oktobarske revolucije, a to je naučni i kulturološki procvat naše zemlje.
O Đurđevu
NAJBOLJI KADAR ZA VOJVODINU
Zbog čega je baš Aleksandar Đurđev izabran za nosioca pokrajinske liste?
- Aleksandar je mlad, energičan, talentovan političar, iskreno zastupa svoje i naše ideje saveza sa Rusijom. Nije potkupljiv, iskvaren, ne podleže ucenama, a kao takav je upravo neophodan za ostvarivanje naših ciljeva. Uz pomoć iskusnijih - Saše Dujovića, Dragana Todorovića, Siniše Kovačevića i moju, naravno, ponudiće najbolje našem narodu.