Stojte, galije carske

SEĆANJE NA NAŠE HEROJE NA KRFU 100 godina od albanske golgote: Mrtvaci su hodali zemljom

Na današnji dan pre 100 godina na Krf je stigao i poslednji srpski vojnik koji je preživeo užase albanske golgote. Izgladneli i iscrpljeni masovno su umirali na ostrvu spasa

BEOGRAD - Prošlo je tačno 100 godina od albanske golgote nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u Prvom svetskom ratu.

U tom povlačenju srpski vojnici i narod koji je s njima krenuo u zavejane planine Albanije umirali su od hladnoće, gladi i iscrpljenosti, a oko 150.000 njih stiglo je u Grčku. Prvo iskrcavanje na ostrvo spasa, kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u mestu Guvija i na ostrvu Lazaret, gde su prvi prognanici dospeli 19. januara 1916, a poslednji na današnji dan 18. aprila. Ličili su na aveti, a ne na hrabre i neustrašive borce.
Imao samo 27 kilograma... Srpski vojnik, otac petoro dece

Materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija, ali prvi dani na Krfu bili su užasni za Srbe - nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Uz to, kiša je danima neprekidno padala, a premoreni i izmučeni ljudi bili su pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona...

Iznemogli srpski vojnici lečeni su na ostrvu Lazaretu, dok su na ostrvo Vido, koje je kod lokalnog stanovništva poznato i kao ostrvo zmija, iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici. Samo od 23. januara do 23. marta 1916. umrlo je 4.847 ljudi. Na Krfu je tako od iznemoglosti i bolesti preminulo ukupno oko 10.000 Srba.
Preživeo pakao... Momčilo Gavrić imao je 10 godina

Vido je pretvoreno u ostrvo smrti, a more oko njega u plavu grobnicu. Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih spušteno je u more između Vida i Krfa. Iz poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području. Mitropolit Dimitrije je 1918. za ostrvo Vido rekao da je srpski Jerusalim, te dokaz vitalnosti srpskog naroda, herojske borbe za slobodu.
Svima koji su preživeli epsku golgotu posle rata uručena je albanska spomenica.
Kost i koža... Jezive fotografije sa Krfa

Pomen služi Amfilohije
NIKOLIĆ PREDVODI DELEGACIJU

Pripadnici Garde Vojske Srbije juče su na Vidu obavili generalnu probu današnje ceremonije obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na ta ostrva. Na Krf danas dolazi državna delegacija iz Srbije, predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem i ministrima Aleksandrom Vulinom, Zoranom Đorđevićem i Ivanom Tasovcem. Planiran je vojnički verski pomen, koji će služiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, polaganje venaca, kao i komemorativna svečanost na otvorenom moru „Plava grobnica“.

Činjenice
ZAUVEK OSTALI U DUBINAMA MORA

- Povlačenje srpske vojske preko Albanije je jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije

- Pesnik Milutin Bojić ovekovečio je srpsku ratnu dramu na Krfu u pesmi „Plava grobnica“

- Na Krfu je nastala i pesma „Tamo daleko“

- Na Vidu se nalazi mauzolej, spomen-kosturnica, koja je završena 1938.

- Na mermernim zidinama nalaze se 1.232 kasete sa kostima ratnika čija su imena bila poznata

- Kosti 1.532 nepoznata ratnika sahranjena su u dva spoljašnja bočna kamena bunkera