Zlatonosna reka u Srbiji nije Pek već Rasina, a najbolja mesta za tragače sigurno su kruševačka sela Mudakovac, Lomnica, Naupare, Donji Stepoš, Malo Golovode. Ali, meštani ne vole došljake
Mudakovac, Lomnica, Naupare, Donji Stepoš, Malo Golovode jesu mesta čija se imena među tragačima za zlatom izgovaraju u pola glasa. Čim otopli, oni se spuštaju na obale Rasine u atarima ovih sela, i tu ostaju do jeseni, ispirajući pesak i mulj sve dok se ne ukažu svetlucave ljuspice...
Vode s Jastrepca
- Sve vode s Jatrepca su zalotonsne - rekao nam je Perica Trailović, legenda u ovom poslu, koji je nekoliko decenija za zlatom tragao u Australiji.
On je iz Majdanpeka, ali već nekoliko godina leta provodi u kruševačkim selima. Više se isplati!
Seljani, međutim, ne vole došljake. Ljubomorno čuvaju svoju reku, pa su prošle godine nekim Paraćincima isekli gume na kombiju.
- Čim se vreme prolepša, oni dođu - kaže nam Srećko Vasiljević Caka iz Mudrakovca. Njegova njiva je tik uz reku:
- Ljuljaju onu vodu u koritu, ljuljaju do mraka... Koliko naberu, neće da kažu.
Način ispiranja zlata iz vode nije se menjao od davnina, pa se i danas koristi alat kakav su koristili i stari Rimljani, koji su iz Rasine (o tome postoje istorijski zapisi!) vadili zlato. Dakle, ovako. Lopatom se zahvati pesak sa dna reke, sipa se u drveno korito posebnog oblika, zvano ispitak, a onda se tresenjem u vodi taj pesak polako izbacuje... Zlato, ako ga ima, pošto je mnogo teže, ostane na dnu ispitaka. Tajna uspeha je u izboru mesta i, naravno, u sreći!
- Šest meseci sam obilazio potoke i reke noseći topografsku kartu da mi neki potočić ne promakne. Svaki kopač ima svoj metod nalaženja mesta. Neko traži na unutrašnjoj krivini reke, drugi na mestima gde je voda šira, jer tada usporava, treći sude po kamenju... Ali, koliko je uspešan, ni jedan vam tragač neće priznati - priča Miloš Lazić, koga smo našli u Nauparu.
I svaki kopač čuo je za nekog ko je našao grumen veličine lešnika ili oraha... Ali ga je retko ko video. Nama su pecaroši, zemljoradnici, dokonjaci, svi koje smo pitali, pričali o „tamo nekom“ ko je sazidao kuću ili od zlata iz Rasine izlio pehar koji pokazuje samo ljudima od posebnog poverenja.
Sezona počinje u maju, jer je do tada voda veoma hladna, a ruke su po ceo dan u vodi. Kod Donjeg Stepoša smo ipak našli jednog tragača. „Izašao je na vodu“ tek da proba... Za jedan dan, od jutra do mraka, iskusan ispirač na ovaj način može da obradi dva kubika zemlje, onoliko koliko stane u traktorsku prikolicu. I na kraju dana, kad mu ruke budu već smežurane od vode i ukočene od hladnoće, imaće pola grama, ili gram zlatnog praha čija je cena oko 35 evra.
Ručno, sa ispitakom, prosečno vešt ispirač, može da računa na zaradu od petnaestak evra. Pa ko voli... Eno mu Rasine.
KNEZ LAZAR DOMINIRA GRADOM
Nekadašnju prestonicu Srbije podigao je pre 645 godina knez Lazar. Kruševac se prvi put pominje 1387. godine u povelji kojom knez Lazar potvrđuje trgovačke privilegije Dubrovčanima. Kruševac je bio prestonica vazalne Srbije posle Kosovskog boja, sve dok Lazarev sin despot Stefan nije preselio prestonicu u Beograd. Zbog toga je potpuno jasno što će vas svaki Kruševljanin najpre odvesti u arheološki park Lazarev grad, u kojem dominira spomenik knezu Lazaru i Crkva Lazarica. U samom centru grada nalazi se spomenik kosovskim junacima, koji je napravio vajar Đorđe Jovanović. On je za taj spomenik na svetskoj izložbi u Parizu nagrađen zlatnom medaljom I reda.
Kruševljani se ponose Mozaik salom u Gradskoj upravi, Kućom Simića iz 18. veka i Galerijom Milića od Mačve, legatom od oko 120 slika, kao i manastirima Sveti Roman, Naupara i Crkvom pokrova Presvete Bogorodice na Rasini.
POSRNULA STARA PRESTONICA
Kruševac je nekada bio jak privredni centar s razvijenom metaloprerađivačkom („14. oktobar“) i hemijskom industrijom (HI „Župa“, „Merima“, „Trajal“ i „Rubin“). Do 2002. u Kruševcu je radilo 36.000 ljudi, a samo u proizvodnji bilo je angažovano oko 20.000 radnika.
Privredna aktivnost Kruševca odvijala se u 12 sektora, ali je najveći broj zaposlenih bio u oblasti prerađivačke industrije, trgovine, građevinarstva i saobraćaja (92 odsto ukupnog broja zaposlenih u gradu).
Posle katastrofalnih privatizacija velikih preduzeća Kruševac se nije predavao. Naprotiv, pre šest godina, sa 5.218 privrednih subjekata Kruševac je predstavljao ekonomski centar Rasinskog okruga.
Ali danas je situacija potpuno drugačija. Na kraju 2014. u Kruševcu je bilo samo 23.862 zaposlenih. Stopa nezaposlenih iznosila je 36,26 odsto. Kolika je propast kruševačke privrede, najbolje svedoči podatak da se u nekada velikim fabrikama - koje su, poput DIP „Savremeni dom“ i Fabrike ulja, upošljavale po nekoliko stotina radnika - sada zaposleni mogu prebrojati na prste jedne ruke.
Zlatko Mihajlović, konobar
KO HOĆE DA RADI NAĆI ĆE POSAO
Kruševac je nekad bio industrijski grad za primer, u kom su svi radili. Danas? Potpuno je drugačije. Rade samo kockarnice, kafići, kladionice... Sve je puno i ljudi žive od danas do sutra. Nezaposlenost mladih je ogromna, ali su i mladi i stariji krivi za to jer se živi na račun baba, deda, roditelja ili rođaka u inostranstvu koji šalju mnogo para da se ovi ovde ne muče. Ko hoće da radi naći će posao. Ko hoće da kuka, taj posla nikad neće imati.
Miroslav Vučević, penzioner
ŽAO MI DECE BEZ POSLA
Ja sam obišao pola sveta i radio u mnogim zemljama, a kad je bilo vreme da se uživa u penziji, ja sam se vratio u rodni kraj. Međutim, iskreno rečeno, mislim da mogu da vidim objektivno kako je ljudima koji su ovde. Penzionerima naročito. Oni s dvadesetak hiljada penzije teško da mogu šta da urade. Isto je ljudima koji nisu zaposleni. Najžalije mi je mladih koji nemaju posao. Dobra su to deca, a propadaju.
Radoš Planić, hemijski tehničar
JA SE NE PREDAJEM I NE ČEKAM
Više od 20 godina radio sam u Majdanpeku, a onda sam došao ovde. Istina, ja sam želeo Beograd, ali se žena usprotivila, pa smo došli ovde, misleći da će nam biti lakše jer imamo i rodbinu. Pogrešili smo, ali nema razloga da kukamo jer od toga nema ništa. Teško je nemati posao, još teže je ne raditi ništa. Ja ne sedim skrštenih ruku, ne predajem se. Radim sve što mogu: prodajem balone, gajim gliste, borim se. Tako su me učili.
Vladimir Dojčinović, ekonomista
GADNO JE, ALI SE NADAMO BOLJEM
Meni kao ekonomisti koji živi u Beogradu, a dolazi dva puta u rodni grad svaki dolazak je težak i tužan. Moji su radili u „Trajalu“ i „Merimi“, plate su im bile više nego dovoljne da žive lagodno i mene izdržavaju na studijama. Danas im je teško, pa smo malo promenili uloge - ja ih finansiram koliko mogu. Najveći problem je da mladi nađu posao. A nalaze ga u ugostiteljstvu. Proizvodnje skoro da nema ni za lek.
Gde da tražite
OD SEOSKE CRKVE DO GROBLJA
Dosadašnja praksa pokazala je da se na Rasini zlato najčešće nalazi na potezu od seoske crkve pa do groblja u Mudrakovcu, zatim na samom ušću Lomnice u Rasinu, i u Donjem Stepošu, kazao nam je Mijajlo Đokić, potpredsednik FK Mudrakovac, koji kaže da preko leta tragače viđa svaki dan. Ova mesta udaljena su od centra Kruševca pet do 10 kilometara.