Za mnoge nije pitanje da li će Kina postati supersila, već koliko brzo. Ali, i Kina, kao jedina zemlja sa potencijalom da postane istinski globalni parnjak Sjedinjenih Država, se takođe suočava sa više velikih izazova, piše ugledni američki magazin Forin afers (Spoljna politika)
Da li se posle dve i po decenije, položaj Sjedinjenih država kao jedine svetske supersile bliži kraju? Mnogi kažu da, zbog uspona Kine koja je spremna da uhvati korak, ili čak premaši SAD u bliskoj budućnosti. Po mnogim parametrima, kineska ekonomija je na putu da postane najveća na svetu, pa čak i ako njen rast usporava. Njena kasa preliva, a Peking koristi svoje novostečeno bogatstvo da privuče prijatelje, odvrati neprijatelje, modernizuje svoju vojsku, potvrdi svoj i suverenitet na periferiji. Za mnoge, dakle, nije pitanje da li će Kina postati supersila, već koliko brzo.
Ali, i Kina, kao jedina zemlja sa potencijalom da postane istinski globalni parnjak Sjedinjenih Država, se takođe suočava sa više velikih izazova. Pored toga, iako je ekonomska dominacija SAD oslabila, vojna superiornost je ostala, a globusom se prostire savez struktura koje čine srž postojećeg liberalnog međunarodnog poretka. To dokazuje da će Sjedinjene Države i u decenijama koje dolaze ostati jedina supersila.
Nadmoćnost će pomoći SAD da odstrani najveću opasnost, odnosno rat između velikih svetskih sila, što će Vašingtonu dati mogućnosti za bavljenje nedržavnim pretnjama, kao što su terorizam i transnacionalni izazovi, kao što su klimatske promene. Ali će to nametnuti teret liderstva. Sa velikom snagom dolazi i velika odgovornost, a vodeća uloga će zahtevati da Vašington pokaže zrelost koja mu je u spoljnoj politici prečesto nedostajala.
Bogatstvo naroda
Ahilova peta Kine na svetskoj sceni je njen nizak nivo tehnološke obrade, i u poređenju sa Sjedinjenim Državama Kina ima mnogo veći tehnološkog zaostatak. Ona može da izvozi kontejnere haj-tek proizvoda, ali se polovina njenog izvoza sastoji od onoga što ekonomisti nazivaju "obrađivačka trgovina", što znači da se delovi za montažu uvoze u Kinu, a onda izvoze posle toga. Ogromna većina ovog izvoza ne potiče od kineskih firmi, već od stranih korporacija iz razvijenih zemalja.
SAD su vodeći izvor inovativnih tehnologija, a podaci o vrednosti BDP-a u velikoj meri sakrivaju pravi ekonomski jaz između dve zemlje. Samo divovska privreda neće učiniti da Kina postane druga svetska supersila. Po novoj statistici razvijenoj u UN, koja pokazuje "inkluzivno bogatstvo", odnosno proizvedeni kapital (putevi, zgrade, mašine i oprema), ljudski kapital (veštine, obrazovanje, zdravstvo), i prirodni kapital (zemljište, resursi, ekosistem, atmosfera), bogatstvo Sjedinjenih država vredi 144 triliona dolara, dok u Kini vredi 32 triliona.
Prava veličina kineske privrede u odnosu na SAD "možda leži negde između BDP-a i inkluzivnog bogatstva, ali bez obzira na poređenje veličine ekonomija, jasno je da su Sjedinjene Države daleko više sposobne za pretvaranje svojih resursa u vojnu silu. U prošlosti su rastuće sile imale sličan nivo tehnoloških mogućnosti kao i vodeće, a to je značilo da ekonomski izazivač za dominatnu vojnu silu može lako postati ozbiljan vojni izazov.
Međutim, relativna tehnološka zaostalost Kine znači da joj, čak i ako njena ekonomija nastavlja da osvaja teren, neće biti lako da uhvati korak na vojnom planu i postane istinska globalna strateška osovina, a ne puki glavni igrač u svom susedstvu. Ono što Sjedinjene Države čini supersilom je njihova sposobnost da deluju globalno, tj imaju sposobnost kontrole vazduha, zemlje i otvorenog mora, zajedno sa potrebnom infrastrukturom. Kada se meri 14 kategorija koje čine ovu mogućnost, vidi se ogromna prednost SAD u svakoj oblasti, kao rezultat decenijskog napretka na više frontova. Bilo bi potrebno mnogo vremena da Kina izazove američku moć na bilo kome od ovih frontova, a kamoli na svima.
Odbrambena industrija Kine je još uvek u povoju, i osim nekoliko oblasti, kao što su balističke rakete, kineski vojno-industrijski kompleks nije pokazao mnogo kapaciteta za projektovanje i proizvodnju relativno naprednih konvencionalnih sistema naoružanja. Na primer, Kina i dalje ne može da postigne masovnu proizvodnju aviona visokih performansi, bez obzira na ogromne resurse, i umesto toga se oslanja na ruske modele drugog reda. I u drugim oblastima, Peking nije konkurentan. Na kraju, potrebno je imati i potrebne veštine i infrastrukturu da bi se iskoristila složena oružja.
Ovaj put je drugačije
Može se raspravljati o tome da li će Kina uskoro stići na prvu prekretnicu na svom putu od velike sile do supersile. Ogromna ekonomija sama po sebi je neće učiniti supersilom, a to je neće napraviti niti prevazilaženje sledeće velike prepreke, tj. postizanje potrebnog tehnološkog kapaciteta. Posle toga se javlja izazov pretvaranja sve ove uspavane energije u sisteme punog opsega potrebnih za globalnu projekciju snage, i učenje kako da se oni koriste. Svaki od ovih koraka je dugotrajan i pun teškoća. Kao rezultat toga, Kina će dugo vremena i dalje lebdeti negde između velike sile i supersile. Možemo je nazvati "moguća supersila u nastajanju".
Zahvaljujući ekonomskom rastu, Kina je prekinula zavisnost od velikih sila, ali još uvek ima dug put pre nego što će biti u stanju da osvoji ekonomske i tehnološke kapacitete potrebne da postane supersila. Ovaj cilj Kine podriva još jedno: nedostatak želje da se podnesu potrebne žrtve. Peking se ne suočava sa pritiscima poput onih iz Hladnog rata SAD i SSSR-a, koje su ove sile navodile da toliko ulažu u vojsku. Spoljna politika SAD ne motiviše Peking kao što su Vašington i Moskva bili motivisani tokom Hladnog rata.
Sjedinjene Države takođe imaju malo motiva da same predaju vlast, zahvaljujući mreži saveznika, koje čine najnaprednije svetske ekonomije. Ovi partneri su Vašingtonu snizili cenu održavanja statusa supersile, i zahvaljujući njima Vašington je uspeo da održi globalni vojni kapacitet sa relativno malo truda. Čvrst saveznik Kine je samo Severna Koreja, koja često pravvi više nevolja nego što vredi.
Obzirom na prepreke koje stoje pred statusom supersile, kao i nisku motivaciju Kine da pokušava da ih prevaziđe, budućnost međunarodnog sistema zavisi najviše od toga u kolikoj meri će Sjedinjene Države nositi teret održavanja sistema koji je građen poslednjih 70 godina. I ako dođe do odricanja uloge globalnog lidera, Vašington će decenijama biti dobro pozicioniran i u stanju da održava ključne vojne sposobnosti, saveze, obezbedi ključne regione, podržava globalnu ekonomiju i podstiče saradnju na međunardonim problemima.
Svet u kome će opstati vojna moć SAD a oslabiti njena ekonomska dominacija će testirati sposobnost Sjedinjenih Država na uzdržanost. Od pada Sovjetskog Saveza, kako se dramatično povećala moć SAD nad drugim državama, rastao je i rizik od samoranjavanja, kao što se dogodilo u Iraku. Ali pad u ekonomskom položaju Sjedinjenih Država može imati pozitivan efekat i prinudi lidere SAD da se više fokusiraju na osnovne ciljeve glavne strategije zemlje, umesto da budu usisani u haotične periferne sukobe.
Sposobnost Sjedinjenih Država na mudro postupanje biće izazivano na četiri glavna načina, ali iako Kina Americi može da bude konkurent, suština je da globalna pozicija Sjedinjenih država daje prostora za manevar. Za Vašington će biti ključno da iskoristi prednosti koje donosi defanzivni položja, jer je veoma teško osporiti stabilan status kvo.
(Foreign Affairs - priredio M. Đorđević)