BEOGRAD - Na putu za Evropsku uniju srpska državna administracija bila je dobro pripremljena za skrining, a sada radne grupe treba da naprave dobar plan šta će i kada uraditi, i zato je važno da se pregovarački timovi ne menjaju, smatra slovenački funkcioner za razvoj i evropsku kohezionu politiku Andrej Engelman.
"Ono što bih preporučio u ovom trenutku za Srbiju jeste 'rad kod kuće'. Skrining je završen i sva ministarstva dobro znaju šta je njihov posao. Sada je na radnim grupama da naprave dobar plan šta će i kada uraditi, kako će se i šta finansirati, gde se mogu koristiti sredstva EU ili bilateralno, a gde se mogu uzimati neki krediti", kaže Engleman.
Bivši zamenik direktora Kancelarije za EU u Sloveniji i sadašnji zamenik direktora Službe u Vladi Slovenije za razvoj i evropsku kohezionu politiku, Engelman je već nekoliko godina angažovan na projektu "Podrška pregovorima sa EU u Srbiji", koji finansira Vlada Nemačke, a sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Kako ističe, u sledećoj fazi na putu Srbije ka EU, potrebno je da radne grupe izaberu kojim područjima će biti data prednost.
"Taj rad treba da bude jedna celina koju ćete predstaviti Evropskoj uniji i koje ćete se držati, jer time stičete kredibilitet", navodi Engelman i precizira da je prvo potreban Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina evropske unije (NPAA), kao i pomoć pregovaračkom timu i grupama da dobiju potrebnu analitičku podršku. Ta podrška je, kako objašnjava, "neophodna da biste znali gde su problemi i kako ih rešiti, koji su vremenski dijapazonu u kojima treba razgovarati i koliko para treba".
"To je, zapravo, druga faza zajedničkog projekta koja je počela u aprilu prošle godine i sada smo u sredini te faze koja traje dve godine, a završava se u martu 2017". Prema njegovim rečima, ono što je do sada urađeno jeste da pregovaračke grupe sada imaju mnogo jasniju sliku kako će se dalje ići i šta treba raditi... Akcioni planovi koji će biti prezentovani EU su detaljnije urađeni i već sada se vidi kako će to izgledati. "Ono što je uvek potrebno to je sposobna administracija bez političkih uticaja. Da ne bude da svaki izbori znače i promenu administracije. Često imam običaj da kažem - Evropska unija je zanat koji treba da ispečeš...Zato je izuzetno važno da isti ljudi u državnoj administraciji vode taj posao oko pridruživanja EU, a političari neka se menjaju", ističe Engleman. Lično veruje da je za Srbiju najbitnije sada da napravi "jednu jasnu sliku šta hoće i kako hoće...koju neće bitno menjati, jer treba imati u vidu kakvi su postupci i procedure u EU".
"Vi ne pregovarate sa Evropskom komisijom. Ta Komisija pregovara u ime država članica, ali svaki postupak mora da dobije 'zeleno svetlo' od svih zemalja članica, a nekad i od parlamenata tih zemalja. Dakle, ako vi nešto zatražite morate da ubedite prvo Komisiju a onda to ide u sve zemlje članice. Neke na lakši način kažu 'da', a neke malo teže". Slovenački ekspert takođe upozorava na potrebu opreznog pristupa u izadi planova, jer se greške koje "neopaženo" prođu proceduru, kasnije mnogo teško ispravljaju. "Jedan od problema je upravo u tome što ako napravite neku grešku prvi put, imate izuzetno malo šansi da tu grešku kasnije ispravite. Zato ćete u većini slučajeva da 'progutate' svoju grešku da ne biste produžavali procedure i pravili dodatne probleme", navodi Engelman. Zato u EU, ukazuje on, važi princip "razmisli dobro i daleko unapred šta ćeš tražiti, a onda se drži toga... Nemoj menjati, sem ako nemaš izuzetno dobar razlog".
Na pitanje da li je dobro što postoji prelazni period za ono što nije na vreme urađeno i šta je šta je najbolji model, Engelman odgovara da modela nema i da je jedino pitanje da li zemlji zaista treba prelazni period ili ne, za bilo koje poglavlje. Navodeći primere Slovenije, koja je zbog problema sa klanicama za mesnu industriju tražila prelazni period, kao i Španije koja je tu "privilegiju" koristila 10 godina za prilagođavanje u poljoprivredi, Engelman kaže da danas smatra da je to "bilo samo odlaganje problema".
"Na vama je da procenite šta je bolje, jer kod odlaganja postoji i rizik. Prelazni period se najviše traži u oblasti zaštite životne sredine, poljoprivrede, prehrambene i farmaceutske industrije. Moja preporuka je: nemojte tražiti prelazni period tamo gde to nije neophodno, jer vam ga EU neće ni dati". Kako predočava, u EU se ide jer se želi život po evropskim standardima i zato što su to razvijene zemlje koje su napravile neki sistem, a ako tražiš prelazni period, to znači priznanje da ne možeš da živiš po tim standardima. "Zato je u vašem interesu da imate što manje prelaznih perioda, ili da ih imate samo tamo gde bi stvarno bila neka velika šteta, ili tamo gde će vam sama EU tražiti neke prelazne periode", zaključio je Andrej Engelman u intervjuu za Magazin Biznis.
(Tanjug/Magazin Biznis)