Građani će podržati ujedinjenje. Pozicije bi sačuvale čak i opštinske administracije, niko ne gubi, ali se iz Paraćina i Ćuprije protive jer se nisu prvi setili. Sujeta, kaže Nebojša Petrović
Akva-park je nadaleko poznat, zoološki vrt je ušao u viceve, ali kasa na ulazu samo zuji... Nova atrakcija je gigantski vodopad u parku. Jagodina je prošle godine imala 400.000 turista, isto koliko i Vrnjačka Banja.
Palmine ideje često se dočekuju s podsmehom, ali ga to još nijednom nije omelo da istera svoje. Zato se valjda digla tolika prašina kad je predložio spajanje Jagodine, Ćuprije i Paraćina u jedan grad.
- Pravo rečeno, to i nije Palmina ideja - kaže Nebojša Petrović, direktor jagodinskog Kulturnog centra i živa enciklopedija istorije Pomoravlja:
- Šezdesetih je ovde dolazio Tito. Pokazali su mu put za Ćupriju, a on je rekao: „Kakav put, boga ti, to će biti bulevar!“
Činjenice su sledeće: od Jagodine do Ćuprije je deset kilometara kao strela pravog puta, od Ćuprije do Paraćina isto. Ujutro je na njemu neprekinuta kolona automobila u oba smera - mnogi u jednom gradu žive, a u drugom rade. Veze, ne samo geografske, između ova tri pomoravska grada toliko su tesne da je srastanje u jedan grad, a predlog je da se zove Morava grad, neminovnost.
Činjenica je da bi Morava grad (Jagodina ima 80.000, Ćuprija ima 40.000 i Paraćin 65.000 stanovnika) po veličini bio odmah iza Beograda, Novog Sada i Niša, i da bi kao takav lakše pristupao evropskim fondovima za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.
- Od Drugog svetskog rata pa do danas most u Ćupriji je usko grlo na putu jer veća vozila na njemu ne mogu da se mimoiđu. Svaki odrasli Jagodinac i stanovnik Ćuprije izgubio je u čekanju pred tim mostom najmanje mesec dana života, a nema šanse u ovim uslovima da se izgradi širi - objašnjava Petrović i dodaje da je osamdesetih ozbiljno razmatrana ideja da se pomenuti gradovi spoje tramvajskom prugom.
U Jagodini rade četiri italijanske fabrike, završava se jedna ruska, a potpisani su ugovori sa još osam fabrika iz Italije, dve iz Nemačke i dve kineske. Očekuje se završetak privatizacije pivare i fabrike kablova... U Ćupriji je industrija ugašena, ali tamošnja bolnica je najbolja i lako bi mogla da preraste u regionalni klinički centar. Ideja je da se u napuštenu kasarnu u centru grada smesti administracija Morava grada. Paraćin nije ni tamo ni ovamo, ali mu je industrijska zona zarasla u travu i trnje. Čelnici ova dva grada, međutim, odbili su Palminu inicijativu bez razmišljanja. Obrazloženje: Morava grad je politički marketing.
- Na neki način i jeste jer će obični građani podržati ujedinjenje pošto time samo dobijaju. U Morava gradu bi svoje pozicije sačuvale čak i opštinske administracije, dakle, niko ne gubi. Ali oni se protive jer se nisu prvi setili. Samo zbog sujete - kaže Nebojša Petrović, dodajući da je Morava grad zasad samo jedna inicijativa, a da bi pre bilo kakve odluke trebalo izraditi ozbiljne analize.
U Jagodini veruju da bi one potvrdile opravdanost ujedinjavanja. Inače, njima je, kažu, lepo i ovako.
Pet mesta koja morate videti
TURIZAM KAO STRATEGIJA
Jagodina je odavno poznata kao turističko mesto koje je to postalo - sopstvenim radom. Turistički kompleks Jagodina posetilo je do danas više od 3,5 miliona putnika. O popularnosti ovog mesta govori podatak da je 2014. godine, koja je bila loša zbog vremenskih neprilika, u ovaj grad došlo više od 400.000 posetilaca.
Jagodina je postala sastavni deo svih ozbiljnih turističkih ponuda, omiljena destinacija đačkih ekskurzija, a na „srpsko more“ (kako grad zovu zbog akva-parka) dolaze i čitave porodice na višednevni odmor.
Jagodina nudi mnogo više od pet odredišta koja morate posetiti: putniku namerniku su na raspolaganju Zavičajni muzej, Muzej naive, nezaobilazni Muzej voštanih figura, izletište Potok s fontanom dužine 122 metra i veštačkim vodopadom... U Jagodini treba posetiti, naravno, i zoološki vrt, park Đurđevo brdo, ali i manastir Jošanicu i Malu crkvu, zadužbinu knjaza Miloša Obrenovića.
Turistima koji žele da osete istoriju ovog grada Jagodinci nude i posetu grobu Svetozara Markovića i Muškoj učiteljskoj školi, u koju je često dolazio kralj Petar I Karađorđević, te posetu Bagrdanskom tesnacu i Kočinom hrastu.
Jagodina je poznata i po mnogobrojnim manifestacijama: Dani komedije, Animator fest, Kulturno leto, Muzička jesen i mnogim drugim kojima se čuva kulturna tradicija.
Jagodina nekad i sad
GRAD KOJI UOPŠTE NE POSUSTAJE
Privreda Jagodine nekad je bila poznata po Fabrici kablova, industriji mesa „Juhor“ i Jagodinskoj pivari. Iako ništa nije ukazivalo na to da će u Jagodini doći do prave eksplozije privrednih i industrijskih aktivnosti, ovaj grad je dokazao da se uz inicijativu, vredan rad i spremnost na akciju može napraviti privredno čudo.
Kad je na ove prostore došao prvi strani investitor, on je bio garant da će njihov kapital biti siguran. Jagodina je iskoristila blizinu Koridora 10, a ono što su dali svima je besplatno građevinsko zemljište i kompletna infrastruktura. Njihovo je bilo samo da zaposle ljude i započnu posao.
Jagodinci ponosno ističu da danas u gradu rade četiri italijanske fabrike, zbog čega se jedna ulica u industrijskoj zoni zove Italijanska ulica. Samo u njihovim pogonima radi više od 1.500 radnika, koji su prvi put dobili posao. Gradi se i ruska fabrika, potpisano je više ugovora sa italijanskim i nemačkim investitorima...
Jagodina je grad šansi, kažu svi s kojima smo razgovarali.
Projekti
PALMA U DIZNILENDU
Jagodina nema neku tradiciju u turizmu, pa su se građani iščuđavali kad je najavljena gradnja akva-parka. Isto je bilo i sa zoo-vrtom... Sad je na periferiji otkriven izvor tople vode, pa su svi ubeđeni da će Palma napraviti i banju.
- Samo da ne ode i vidi Diznilend, garant će hteti da napravi isto - kažu.
Vladan Stevanović, ekonomista
OVO JE GRAD MOGUĆNOSTI
Morava grad je jedna sjajna ideja za koju se nadam da će jednog dana zaživeti. Time bi ova sredina objedinila privredni potencijal, ali i druge stvari koje bi išle u prilog građanima: od zdravstvene zaštite preko infrastrukture do obrazovnih i sportskih potencijala. Život u Jagodini je danas mnogo drugačiji nego ranije, sa mnogo više mogućnosti, šansi, prilika da se napreduje. Ja kao sportista žalim što nekad nije bilo ovako.
Mira Rakić, trgovac u penziji
PENZIONERIMA PRIVILEGIJE
Ovaj grad je meni zaista pružio mnogo privilegija: od zdravstvene zaštite, u koju se mnogo uložilo, preko mesta gde možemo da provedemo vreme, do putovanja koja su organizovana - što u zemlji, tako i u inostranstvu. Ideja o Morava gradu je već dugi niz godina prisutna, ali do danas, nažalost, nije realizovana. Nadam se da će mojim sugrađanima jednog dana taj grad postati zavičaj. Bilo bi dobro za sve nas.
Milorad Petrović, inženjer mašinstva
POREDIMO SE SA ŠVEDSKOM
Morava grad kao ideja mogao bi da se realizuje za pet godina, a ljudi koji žive na ovom prostoru bi od toga imali samo koristi. Jagodina je dosta uradila na polju besplatnog prevoza do kliničkih centara za građane, ali i ekologije: prostor na kom živimo prilagođen je standardima EU. Zaista možemo da se uporedimo sa Švedskom. Meni kao maratoncu je bitno i da je sport veoma razvijen u našem gradu, a sport i industrija idu ruku pod ruku.
Jovana Bogdanović, student
OVDE SU MLADI - ZAKON
Odavde mladi ne odlaze, već se vraćaju iz Beograda jer ih ovde čeka posao. Kada bismo još napravili i Morava grad, onda bi bilo mnogo bolje, sa još više šanse za sve koji žele da rade. Život u Jagodini je normalan i miran, a građani se zaista osećaju bezbedno. Ja kao student imam sve moguće privilegije, uključujući i putovanja u inostranstvo, besplatne ulaske na sve kulturne i turističke manifestacije i mogućnost nagrađivanja prema rezultatima.