AKCIJA KURIRA OBILAZIMO SRBIJU Kragujevac: Fića nas je othranio, podižemo mu spomenik

Žena i ja smo od plate u „Zastavi“ podigli kuću, letovali... Samo u Kragujevcu bilo je 35.000 zaposlenih, a u SFRJ je 200.000 ljudi primalo platu zahvaljujući „fići“, priča Slavoljub Bataveljić

KRAGUJEVAC - Nije Kragujevac napravio „fiću“, nego je „fića“ napravio Kragujevac, kaže Slavoljub Bataveljić.

A on zna. Ceo radni vek proveo je u „Zastavi“ na montaži ovog auta, a sada kao penzioner predsedava Udruženjem ljubitelja „fiće“. Zavod „Crvena zastava“ leta 1954. kupio je licencu za proizvodnju „fijata 600“. U početku su se vozila u „Zastavi“ samo montirala, da bi se s vremenom osvajala i proizvodnja delova. Prva „zastava 750“, čuveni „fića“, sišla je sa trake 18. oktobra 1965. i do 18. novembra 1985. proizvedeno je 924.347 komada. Nasledili su ga „kec“, „jugo“ i „florida“...
- I žena i ja radili smo u „Zastavi“ i od tih plata podigli kuću, živeli, letovali... Samo u Kragujevcu bilo je 35.000 zaposlenih, u Jugoslaviji još 15.000, pa kooperanti... Oko 200.000 ljudi primalo je platu zahvaljujući „fići“ - kaže Bataveljić.

Zahvaljujući inicijativi njegovog udruženja, do kraja godine u centru grada biće podignut spomenik „fići“. A u monografiji „Zapisi o Zastavi“ piše da je srpski političar Mijalko Todorović još 1953. tražio da „Zastava“ školuje inženjere, pošto ih je u fabrici bilo jedva petnaestak. Novi kadar bukvalno je serijski proizvođen. Bilo je godina kad je ova fabrika stipendirala i po 850 učenika i studenata, a Mašinski fakultet, potom i Univerzitet u Kragujevcu, izrasli su zbog te fabrike.

Današnju vizuru centra grada uz Lepenicu karakterišu soliteri koje je za svoje radnike podigla „Zastava“, a čitavo naselje Aerodrom na obodu grada niklo je iz istih razloga. U vreme otkupa devedesetih ispostavilo se da je „Zastava“ podelila više od 26.000 stanova zaposlenim.

Početak kraja došao je s raspadom Jugoslavije i sa sankcijama, kad je izgubljeno i domaće i strano tržište. A poslednji ekser u „Zastavin“ mrtvački sanduk ukucao je NATO. Stanijan Stanković, koji je decenijama bio na poziciji drugog čoveka u hijerarhiji ovog preduzeća, potpuno je uveren da je „Zastava“ 1999. bombardovana da bi bila uništena srpska auto-industrija.
- Kovačnica, osnovana 1936. godine, i Računarski centar, koji je baratao podacima iz svih „Zastavinih“ fabrika širom Srbije, pogođeni su direktno. Svaki prodat „Zastavin“ automobil značio je jedan manje prodat automobil nekog evropskog proizvođača iste klase - kaže on.

Već u jesen 1999, uprkos svim crnim prognozama svetskih eksperata, proizvodnja je obnovljena, ali je pad bio neminovan. Posle Petog oktobra „Zastava“ je u raspodeli preduzeća pobedničkim strankama zapala demohrišćanima. Stanković kaže da je nekadašnji osnivač „Geneksa“ Miki Savićević, koji je tada došao na čelo „Zastave“, mudro vodio preduzeće, ali se razboleo, a na njegovo mesto je, po partijskom ključu, došao vlasnik firme za deratizaciju.

Godine 2003. u jednom danu 11.000 radnika dobilo je otkaz. Radnici su demolirali automobile ministara Aleksandra Vlahovića i Božidara Đelića, a onda provalili u zgradu Skupštine grada. Bataveljić priča da se Vlahović do dolaska policije krio iza zavese u svečanoj sali.

Ono što je ostalo od „Zastave“ ušlo je 2008. u strateško partnerstvo s „Fijatom“. U preduzeću sada radi oko 2.500-3.000 mahom niskokvalifikovanih radnika.

Pet mesta koja morate videti
UVEK PRVI U SVEMU

Grad u srcu Šumadije bogat je istorijom. Kada kažete Kragujevac, svi najpre pomisle na automobile i na Šumarice. Ali ovaj grad može da ponudi mnogo više od toga. Kragujevčani ponosno ističu činjenicu da su po mnogo čemu prvi u Srbiji.

Kragujevac je prva prestonica moderne Srbije (1818-1841). Prva kragujevačka gimnazija je najstarija škola, osnovana 1833. u Kneževini Srbiji (Karlovačka gimnazija osnovana je u Austrougarskoj). Knjaževsko-srpski teatar prvo je pozorište koje je otvoreno u našoj zemlji, davne 1835. Ove dve istorijske tačke u gradu obavezno morate posetiti.

Žitelji ovog gostoprimljivog grada ponose se zadužbinom kneza Miloša, Starom crkvom, koja je napravljena od kamena. U ovoj porti doneti su najvažniji zakoni, Sretenjska skupština i prvi ustav moderne Srbije.

Šumarice, spomenički kompleks koji je poznat svim građanima po Spomeniku streljanim đacima i profesorima, obuhvata mnogo više atrakcija, među kojima se izdvaja prvi slatkovodni akvarijum, koji je delo stručnjaka s Biološkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Narodni muzej i muzej Stara livnica takođe su mesta na kojima se čuva istorija „šumadijske prestonice“, a religijski turizam i poseta raznim manastirima oko Kragujevca posebna je poslastica za ljubitelje te vrste putovanja.

Kragujevac nekad i sad
GRAD SE PONOVO BUDI

Do 1990. Kragujevac je bio jedan od obećanih gradova SFRJ. U njemu je bila razvijena namenska industrija, ali i fabrika „Zastava automobili“.

Lošim privatizacijama grad pada na začelje po razvijenosti i uposlenosti, gde se zakucao na 137. mestu. Svaka peta privatizacija u Kragujevcu je poništena, pet preduzeća je posle privatizacije završilo u stečaju, a Kragujevac je volšebno ostao bez najveće fabrike kože „Partizan“, ali i bez preduzeća za proizvodnju konfekcije „22. decembar“. Građevinsko preduzeće „Kazimir Veljković“ izgradilo je 70 odsto svih većih stambenih i drugih objekata u gradu. Ono danas - ne postoji. Pokušaćemo u narednom periodu da pronađemo odgovor ko je kriv za to što su ove nekada sjajne firme praktično uništene.

U poslednjoj deceniji Kragujevac se povratkom „Fijata“ i dolaskom brojnih stranih investitora donekle oporavio, tako da danas zauzima treće mesto po razvijenosti u Srbiji. U privredi grada metaloprerađivački sektor je tradicionalno dominantan. U Kragujevcu funkcioniše 1.441 preduzeće, od čega 22 velika, 53 srednja i 1.366 malih. Grad razvija i druge proizvodne i uslužne delatnosti, naročito u oblasti prerađivačke industrije, sektor usluga - trgovina, transport, bankarstvo, a u poslednje vreme i naprednih tehnologija.