Miroslav, brat Siniše Medića, stradalog u bombardovanju televizije sa još 15 kolega, kaže da su oni ostavljeni na milost i nemilost
BEOGRAD - Godine prolaze, ali nas i dalje izjeda nepravda. Ja sam radio u televiziji noć pre mog brata, trebalo je da radim i noć posle.
Bili smo ubeđeni da postoje ljudi koji misle na nas i koji misle na bezbednost televizije. Nismo mogli ni u kom slučaju da razmišljamo da će nas ostaviti tamo kao žive mete, kao glinene golubove na milost i nemilost NATO.
Znali, a ćutali
Ovako Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše Medića, radnika RTS, pokušava da sažme misli i osećanja koja ga obuzimaju svakog dana već 17 godina. On podseća da su ljudi iz zgrade CK, gde su bile tri televizije, dva-tri dana pre bombardovanja izmešteni, da je i portir upozoren deset minuta pre bombardovanja i da im je to davalo nadu da će i njima neko javiti da izađu na vreme. Prepričava kako mu je nastradali brat, koji je radio i honorarno na Studiju B, rekao da se ta televizija izmestila i da noću rade iz hotela „Park“.
Upravo zbog onih koji ništa nisu preduzeli porodice ubijenih radnika RTS već 17 godina pokušavaju da dođu do istine i pravde.
- Stalno prilažemo dokaze nadležnom ministarstvu i tužilaštvu da su tadašnji državni vrh, a samim tim i rukovodstvo televizije imali upozorenje da će RTS biti bombardovan. Pošto država ništa nije uradila u vezi s tim, moraćemo da potražimo pravdu na drugom mestu - odlučan je Miroslav Medić.
Prekinimo ćutanje
A to drugo mesto je Strazbur, kaže za Kurir, Zoran Janić, autor knjige „Tišina u Aberdarevoj“. Da bi se ta tišina razbila, Janić najavljuje da će Žanka Stojanović i porodice poginulih radnika slediti primer roditelja ubijenih topčiderskih vojnika Jakovljevića i Milovanovića, koji su nedavno podneli tužbu protiv Srbije u Strazburu.
- Na ljutu ranu ljut lek - kaže Janić.
Nikica Lopičić
Udruženje novinara Srbije
STRADALI DA BUDU NA LISTI UBIJENIH NOVINARA
Udruženje novinara Srbije pružilo je podršku inicijativi Komisije za istraživanje ubistava novinara da pozove Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka da promeni odluku i na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti i 16 radnika RTS. Kako je ocenjeno u saopštenju UNS, bombardovanjem RTS 1999. ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj.