Naši reporteri u poseti Smederevcima

AKCIJA KURIRA OBILAZIMO SRBIJU Smederevo: Samo da nam Kinezi ne diraju plate

Foto: Aleksandar Jovanović

Posle potpisivanja ugovora „Železare“ s kineskim „Hestilom“ sindikalci su zabrinuti kakav će biti odnos prema radnicima, jer se kapitalisti iz Azije dosad nisu pokazali kao dobri za zaposlene

SMEDEREVO-Nakon što je Vlada s kineskim „Hestilom“ potpisala kupoprodajni ugovor za „Železaru“, u Smederevu je nastupilo olakšanje, kao da je gradu saopšteno da je dijagnoza neizlečive bolesti, na sreću, bila pogrešna.
Foto: Aleksandar Jovanović
Grad pun istorije... Spomenik Dositeju Obradoviću

Ovo poređenje nije slučajno - od 18.000 zaposlenih na teritoriji opštine, 5.000 je iz „Železare“ i još 1.000 sa strane radi nešto za nju. Gotovo polovinu gradskog budžeta puni porez na fond zarada. Smederevo živi od „Železare“.
- Dok je „Železara“ bila u vlasništvu „Ju-Es stila“ i radila punom snagom, u Smederevu su zidani stanovi i lokali, pravljeni putevi, sve je ključalo - kaže Siniša Prelić, predsednik Samostalnog sindikata „Železare“.

Plate su, dodaje Velibor Marković, stručni saradnik u ovom sindikatu, bile veće nego u „Gorenju“ u Sloveniji, pa se u celom gradu osećalo kad železarci prime plate.
- Ovde se za doručkom čulo šesnaest jezika - priča nam Zvezdan Vrbanović, sin vlasnika hotela „Car“.

Sad se od Kineza očekuje isto.

„Hestil“ je najveći proizvođač čelika u Aziji, a na listi najvećih kompanija u svetu nalazi se na 239. mestu. U njegovom vlasništvu su i kompanije u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji, Južnoj Africi, Kanadi, Singapuru, Švajcarskoj, Hongkongu. A od juna, kad se očekuje preuzimanje smederevskog giganta, imaće preduzeće i u Srbiji.
- Dolazak Kineza je nesporno dobra vest. Nadam se samo da neće dirati plate, da će pokrenuti drugu visoku peć i da će pokrenuti proizvodnju pocinkovanog lima. Mi još nemamo iskustvo s poslodavcima iz Kine, pa treba videti kakav će odnos imati prema radnicima, jer kapitalisti iz Azije, mislim na Korejce u Srbiji, dosad se nisu pokazali kao dobri za zaposlene - kaže Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga“.
- Predstavnici „Hestila“ rekli su nam da će poštovati zakone Srbije, i ne verujemo da će se toliko velika kompanija kockati svojim ugledom i pogaziti reč - ubeđen je Branko Jovanović, sekretar Samostalnog sindikata.
Foto: Aleksandar Jovanović

U vreme sankcija, kad su visoke peći bile ugašene, organizovano su brali višnje na plantažama i gajili pečurke. Kad su Amerikanci došli, uzleteli su. Ali otpuštanja nikad nije bilo. Kažu, „prekalili“ su se.

Svojevremeno se pričalo da će Srbi imati problem s „američkom disciplinom“, pa se ispostavilo da je neuporedivo manje otkaza po kazni bilo kod nas nego u Slovačkoj, gde je „Ju-Es stil“ takođe imao „Železaru“.
- Ne sumnjamo u ozbiljnost planova „Hestila“. Njih zanima profit, nas opstanak radnih mesta i zarada, i ubeđen sam da ćemo se lako razumeti - kaže Prelić, dodajući poučen dosadašnjim iskustvom: „Samo neka nam se niko ne meša sa strane!“
Foto: Aleksandar Jovanović
Gigant... Najmanje 6.000 ljudi radi za „Železaru“

A kako će biti dočekani Kinezi?

U školi stranih jezika „Akademija Oksford“ rekli su nam da je interesovanje Smederevaca za časove kineskog zasad slabo, ali da očekuju da im se jave novi đaci.

Najbrže, kao što je i moglo da se očekuje, reaguju ugostitelji: vlasnik jednog poznatog lokala sprema se da otvori i kineski restoran, ali ni za živu glavu još neće „za novine“ da govori o tome, bojeći se da mu konkurencija ne osujeti dobijanje dozvole.
- Znate kakva su srpska posla - pravda se.
Foto: Aleksandar Jovanović

Pet mesta koja morate videti
GRAD TVRĐAVE I VINA

Smederevo, grad poznat po najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, Dunavu i vinarima, čeka svoje goste raširenih ruku. Na ovom mestu videćete značajne istorijske spomenike. Tu je, pre svega, već pomenuta tvrđava, koja je u obliku trougla i koja je, prema legendi, nastala tako što je despot Đurađ Branković usnio jato belih gusaka kako sleću baš na mesto gde se tvrđava danas nalazi, te je zbog toga tu i izgradio svoj grad.

Za tvrđavu se vezuje i veliki broj legendi o Prokletoj Jerini, Đurađevoj drugoj ženi. Svoj istorijski nadimak duguje upravo legendama po kojima je čak i trudne žene terala na kuluk tokom izgradnje Malog grada. Za Jerinu se vezuje i legenda da je sa zidina tvrđave bacala svoje ljubavnike, ali i da je oterala despotovu ćerku Maru Đurađ u harem kod sultana Murata II.

Turci su ovde ostali sve do 1805, kad su Karađorđu predali ključeve grada iz kog su ispraćeni uz sve vojničke počasti. Mesto na kojem se primopredaja održala, a koje se zove Karađorđev dud, Smederevljani i dalje pokazuju s ponosom.

Kad posetite ovaj grad, obavezno se prošetajte do vile „Zlatni breg“, koja je svojevremeno bila zvanični letnjikovac Obrenovića, ali i do Crkve uspenja, koja datira iz 15. veka i koja se nalazi na gradskom groblju. Ova crkva je za vreme Turaka bila zatrpana kako je ne bi pretvorili u džamiju, a otkrio ju je slučajno jedan pastir.

Foto: Aleksandar Jovanović

Smederevo nekad i sad
DUGO SE ČEKA ONO BOLJE SUTRA

Na prelazu između dva veka smederevska privreda doživela je kolaps: fabrike koje su bile konkurentne privatizovane su i uglavnom ugašene, a preživela je jedino železara. Nekadašnji „Sartid“ najpre je prodat američkom „Ju-Es stilu“ i tom privatizacijom se dugo vremena bavio i Savet za borbu protiv korupcije, koji je transakciju od 23 miliona dolara smatrao jednom od najsumnjivijih privatizacija. Od nekadašnjih 9.000 radnika, koliko je prihvatio „Ju-Es stil“, danas u „Železari“ radi 5.500 radnika.

Firmi koje su uspešno privatizovane gotovo da nema. Jedina fabrika koja i dalje uspešno radi u Smederevu je fabrika štednjaka „Milan Blagojević“, ali je dugo bila predmet protesta, sudskih postupaka i sindikalnih buntova. Ipak, legendarni „smederevac“ opstaje kao brend. Fabrika za proizvodnju i remont vozova „Želvoz“ je otišao u stečaj, a poljoprivredni kombinat „Godomin“, koji je u najsrećnije vreme upošljavao čak 1.500 radnika, danas je uništen i zaboravljen. Više od 3.000 radnika ostalo je bez posla tokom „restrukturiranja“. Ovim problemima novinari Kurira će se baviti u narednom periodu.

Traume od rada
STRAH OD MRAKA

Jedan radnik u „Železari“ svojevremeno je izdejstvovao oslobađanje od rada u trećoj smeni, jer je psihijatru rekao da se boji mraka, pričaju u Samostalnom sindikatu. Ali već drugog dana nakon potpisivanja ugovora sa Kinezima uplašio se otkaza, pa se javio na novi pregled i rekao da je „sad izlečen“.

Nemanja Jovanović, politikolog
NADAMO SE DA ĆEMO DOBITI ŠANSU

Glavni problem mladih je posao. Nema prilike za njih, osim da nađu posao u kafiću, kladionici... Istina, ima nekoliko firmi koje uspešno rade, ali pitanje je koliko će to trajati. Nadam se da će biti dobro i bolje. Mladi su se opredelili da preko najrazličitijih stranaka dobiju poslove, ali koliko će to biti korisno - ne znam. S obzirom na to da u „Železari“ rade stariji ljudi, nadamo se da će biti šanse i za nas.

Vesna Radovanović, profesor hemije
OČEKUJEMO NOVA RADNA MESTA U „ŽELEZARI“

Od privatizacije ljudi uglavnom očekuju priliku da rade. U samoj „Železari“ prosečna starost je oko 50 godina, pa se samim tim očekuju i nova radna mesta. Ljudi se nadaju i da će se time pokrenuti žabokrečina u gradu, jer, ako znamo da „Železara“ zapošljava veliki broj radnika, to znači da se pokreću i druge, bočne firme koje rade s gigantom, ali i sektor usluga, kao i obrazovanja.

Božidar Matić, vozač
DOBRO DA SU DOŠLI KINEZI

U Smederevu se u ovom trenutku živi očajno. Prema nekim procenama, oko 18.000 mladih koji su završili školu nema posla. Klinci se nadaju poslu u budućnosti, ali pitanje je šta će od svega biti, jer skoro svi novi poslodavci do sada daju samo minimalac i izrabljuju radnike. Drago mi je što je „Železara“ ugledala svetlo na kraju tunela. Šta bi bilo da Kinezi nisu došli - ne želim ni da razmišljam.

Bobana Bulatović, hemijski tehničar
NEMA POSLA ZA MLADE

S obzirom na količinu tenzije, ovde se sasvim dobro živi. Od privatizacije „Železare“ svi očekuju boljitak. Žele da dobiju sigurnost posle duže vremena, jer predugo traje ova igra nerava u Smederevu, u kojem 5.000 porodica zavisi od giganta. U gradu zaista nedostaje radnih mesta za mlade, pa se nadam da će se i to promeniti. Problemi poput ekologije, kulture takođe se pojavljuju i mogu se rešiti razvojem ekonomije.