Mnogo njih me zvalo posle teksta u Kuriru. Zovu i Albanci. Svi mi nude pomoć, kaže Nikolićeva, koja je ostavljena kao beba 1994.
BEOGRAD - Priča Kurira o Milici Nikolić (22) iz Leskovca, koja je 1994. godine ostavljena u gnjilanskoj bolnici i koja pokušava da nađe svoju biološku majku, uzburkala je Srbiju.
Posle našeg tekst ona je bukvalno zatrpana pozivima i porukama ljudi sa svih strana koji žele da pomognu. Kaže da je dobila poziv i od velikog broja Albanaca.
- Mnogo njih me je zvalo, nude pomoć i predlažu ideje kako da dođem do bilo kakve informacije. Jedan je rekao da će da se raspita u Gnjilanu, dok su drugi obećali da će pokušati i u Prištini. Neću da grešim dušu, svaka im čast, stvarno iskreno nude pomoć - priča Milica.
Tragajući zajedno sa Milicom, ekipa Kurira raspitala se u Vranju, gde su, posle sukoba devedesetih, preseljene matične knjige Srba rođenih na Kosmetu. Tamo nam je rečeno da znaju za njen slučaj, da se mnogo ljudi raspitivalo, ali da Milica mora lično da zatraži informacije od njih ili da ovlasti nekoga.
- To dosad nisam pokušala, hvala vam puno što ste me uputili na tu stranu. Možda nešto i saznam ili bar da uporedim sa onim što je pisalo u centru za socijalni rad u Gnjilanu - kaže Milica sa ohrabrenjem koje se moglo osetiti u njenom glasu.
Ona podseća da je pre nekoliko godina došla do žene za koju je verovala da je njena majka. Iako je posle analize DNK, za koju se ispostavilo da je bila negativna, ta žena otišla iz njenog života, Milica kaže da nekad ume sebe da prepozna u njoj.
Gordana Stanković bila je servirka u Dečjoj bolnici te 1994. godine u Gnjilanu. Kaže za Kurir da je pozvala preko društvenih mreža svoje tadašnje koleginice da prijave sve ono što može da pomogne Milici.
- Tamo gde sam ja radila čuvali smo takođe jednu ostavljenu devojčicu koju smo zvali Maja, ne znam šta je bilo s njom... Ali hoću da učinim da makar Milica nađe svoju majku - kaže Gordana.
N. LOPIČIĆ