Investitori, šta ako cena nafte opet počne da pada?

Čak i neuspeh razgovora u Dohi nije uticao na dalji, realan pad cene nafte iako zamrzavanja proizvodnje nema na vidiku, što govori da je investitorima crno zlato i dalje željena destinacija za ulaganja

Otpornost cene sirove nafte i nakon neuspeha pregovora u Dohi nedvosmisleno ilustruje uticaj koji crno zlato trenutno ima na raspolaganju u širem finansijskom sistemu.

Proteklih nedelja priča o zamrzavanju proizvodnje pokrenula je snažan oporavak cene nafte. Međutim, trgovci energentima umanjuju značaj izostanka dogovora i varnica na relaciji Iran - Saudijska Arabija. Oni su okrenuti ka budućnosti i izgledima da će se ponuda i tražnja izbalansirati u drugoj polovini godine i time podstaći cena sirove nafte.

Olakšanje je usledilo kada je cena nafte brzo preokrenula padajući trend zabeležen u prvim satima trgovanja u ponedeljak nakon sastanka u Dohi.

To je prethodne nedelje dovelo do novih najviših vrednosti akcija na globalnom nivou u 2016, kako pokazuje indeks FTSE All World, čime je nastavljen opšti oporavak s najnižih vrednosti zabeleženih u februaru. Trgovanje oslobođeno pritiska bez sumnje trenutno podstiče rast akcija u SAD jer investitori pozdravljaju uspeh kompanija koje su nadmašile znatno smanjena očekivanja u pogledu zarade, naročito kad je reč o američkim bankama.

U poslednjih nekoliko meseci, jin i jang stabilnije cene nafte i slabijeg dolara znatno utiču na učinak akcija, tržišta u usponu, visokorizične obveznice i valute bloka zemalja u kojima je zvanično sredstvo plaćanja dolar.

Slabiji dolar, pod teretom oklevanja Uprave saveznih rezervi SAD da poveća troškove pozajmljivanja imajući u vidu fragilnost svetske privrede, takođe je pogurao cene sirovina i primirio tržišta u usponu, pre svega Kinu, gde su izgledi za devalvaciju juana pali u drugi plan.

Bitno je da je ponovni skok cene nafte primirio strahove od deflatorne spirale koji su potresli tržišta na početku godine i naveli mnoge da posumnjaju u efikasnost politike centralne banke.

Investitori tumače više cene sirovina - predvođene cenom brent nafte od blizu 46 dolara po barelu prošlog četvrtka, što je najviši nivo još od novembra prošle godine - kao i veoma ohrabrujuću politiku centralne banke kao signale za jači privredni rast kasnije ove godine.

U tom smislu je dobro raspoloženje na tržištu nafte u savršenom skladu s nepresušnim optimizmom mnogih drugih investitora; sve se vrti oko druge polovine godine. Zaboravite na zabrinjavajuće znake da su se cene aktive naglo oporavile kao posledica ne baš realnog napretka osnovnih parametara.

Čini se da postoji prilično uverenje da su nenaplativi dugovi u energetskom sektoru zauzdani i da će trenutni pad zarade od investiranja u indeks S&P 500 izbledeti, što bi opravdalo porast procenjenih vrednosti do kraja godine. Sada kad su investitori pohrlili za svoj deo kolača u procesu prodaje državnih obveznica Argentine u iznosu od 16,5 milijardi dolara očigledno mnogo novca struji kroz finansijski sistem u potrazi za investicionom destinacijom pridajući manji značaj riziku u korist zarade.

Analitičari JP Morgan banke imali su interesantnu konstataciju prethodne nedelje: „Investitori su preispitali i prilagodili svoje pozicije pomoću makrohedž fondova, strategije kombinovanja dugih i kratkih pozicija u akcijama, prognoziranja volatilnosti i pristupa investicionom portfoliju s fokusom na preraspodelu rizika, s obzirom na to da su već povećali svoje investicije u akcijski kapital.“

Drugi analitičari takođe upozoravaju da pozicioniranje u globalu postaje previše optimistično, te je sve izvesnije da tržišta trče ispred osnovnih parametara. Uzevši u obzir da su mnogi dobro plaćeni aktivni menadžeri propustili oporavak akcijskog kapitala u februaru, postoji sumnja da se oni sada iskupljuju za propuštenu priliku.

Snažan učinak akcija kompanija s malom tržišnom kapitalizacijom ukazuje na to da investitori pokušavaju da uhvate korak kupujući akcije s višim beta koeficijentom ili one čija cena raste brže od proseka na širem tržištu, pre nego da svoje investicije baziraju na pretpostavci da će doći do jačanja američke privrede.

Dakle, šta može da krene naopako?

Veliki broj učesnika na istim pozicijama na mnogim tržištima podleže šoku koji bi bio u koliziji s ovom pričom. To nas vraća nazad na cenu nafte, gde su ulaganja uz očekivanje porasta cene na rekordnom nivou ili blizu njega. Kao što je već viđeno ranije ove godine, izraženi pad cene ovog energenta ka 30 dolara po barelu ili niže ima tu snagu da nanese znatnu štetu širom finansijskog sistema i podstakne tržišnu volatilnost.

Dezinflatorne posledice jeftine nafte predstavljaju veliki izazov za centralne banke i otkrivaju granice politike kamatne stope, a to je istaknuto i na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu prošle nedelje.

Mnogo toga zavisi od otpornosti cene nafte.

Michael Mackenzie