Muzičar Goran Bregović u sebi nosi splet religija i kultura jer je rođen u Sarajevu od majke Srpkinje i oca Hrvata. Život je nastavio u braku sa Dženanom Sudžukom, koja je muslimanka, ali je, kako kaže, stalno slavio Vaskrs s istim žarom kao i Bajram.
Muzičar smatra da religije treba da spajaju ljude, baš kao što su to činile kada je on bio dete, pa je zajedno sa komšijama obležavao hrišćanske i muslimanske praznike.
Slavni muzičar je otkrio da, iako njegova deca ističu sebe kao državljane Farancuske, vole da posete zemlje stare Jugoslavije.
"Koliko ja razumem vaspitanje, vi nastojite da omogućite deci da imaju neke svoje slobodne izbore i da kada biraju budu svesna šta biraju. Verovatno je to uloga roditelja. Moja deca će biti Francuzi, mada vole da dolaze u naše krajeve i tamo imaju mnogo drugarica, a za suprugu i mene je kasno. Nas dvoje ćemo uvek biti naši. Lečeni naši. Teško je u životu se od toga izlečiti", kaže Goran, koji se uvek deklarisao kao Jugosloven.
"Kada vam se zemlja rasturi i jezik na kojem ste odgojeni nestane, onda lako ustanovite da vaša domovina nije geografska, politička niti bilo koja druga teritorija. To je samo neka emocionalna teritorija, prostor u kojem vaša duša stanuje. Trenutno nemam problem s tim što moram da pokazujem pasoš levo-desno jer se napravilo mnogo država od te jedne u kojoj sam bio. Jedino što mi je nezamislivo je da u Beogradu, Zagrebu ili Sarajevu spavam u hotelu, zato svuda imam kuću", priznaje Brega, koji kaže da svetsku slavu koju je stekao sa “Orkestrom za svadbe i sahrane” duguje nizu slučajnosti.
"Nisam siguran da me je kroz život vodio plan, nekako je sve išlo samo od sebe. Počeo sam kao muzičar u striptiz baru i lako sam mogao ostati striptiz muzičar ceo život jer tu su lepe žene i dobra lova. Onda sam studirao filozofiju i trebalo je da postanem profesor marksizma, a onda sam na četvrtoj godini napravio prvu ploču “Bijelog dugmeta“ i sve je otišlo na drugu stranu. Onda sam u jednom trenutku kupio kuću na Braču i odlučio da ostavim muziku, ali je počeo rat i ja sam otišao u Francusku. Ispostavilo se da je taj ponovni početak u Parizu nešto najbolje što mi se dogodilo. Nije tu bilo neke moje svesne vere u sebe samog, ali ako me je vodila božja ruka, vodila me je dobro“, objašnjava Brega.
Alo