DEJAN STANKOVIĆ I DALJE UŽIVA U FUDBALU: Zvezda će pre Intera ući u Ligu šampiona!

Naš rekorder, koji je s uspehom nosio dres Jugoslavije, SCG i Srbije, za Kurir se prisetio blistavih dana, a otvoreno je pričao i o Mihi, Zvezdi, Grofu Božoviću, Murinju, zlatnim "orlićima"...

Nije Srbija imala veliki broj kvalitetnih fudbalera koji su cenjeni i poštovani u inostranstvu. Jedan od odabranih je Dejan Stanković, koji u razgovoru za Kurir otkriva šta misli o smeni svog kuma Siniše Mihajlovića s klupe Milana, o oproštaju u dresu Intera i Crvene zvezde, samostalnoj trenerskoj karijeri, Grofu Božoviću, Žozeu Murinju i kako je bilo igrati uz himne „Hej, Sloveni“ i „Bože pravde“.

Šta mislite o Siniši Mihajloviću i njegovoj epizodi u Milanu?
- Počeo bih od početka jer ne mogu ukratko da pričam o Mihi. Bio sam presrećan kad sam čuo za poziv, a onda ga i video u velikom klubu kao što je Milan. Znao sam, a znao je i on, kakav je to pritisak i obaveza, ali isto tako sam bio ubeđen da on jedini to može da iznese. Znam odlično njegov karakter pobednika i borca, odnosno znam da ne odustaje nikad i uvek ima želju da svaki posao dovede do kraja. Siniša je u Milanu pokazao i dokazao da je veliki radnik i drago mi je što su svi prepoznali njegov rad i veličinu kao čoveka.

Da li biste voleli da se Inter i Crvena zvezda sastanu u grupnoj fazi Lige šampiona?
- Realno gledajući, to je nemoguće, ali zbog mog Intera, koji ove godine, izgleda, neće biti u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Zato ćete morati da me to pitate ponovo sledećeg leta. Zvezdi želim mnogo sreće jer ona je na sjajnom putu da zaigra kvalifikacije, a nadam se i grupnu fazu Lige šampiona. Znam da Grof i igrači ne vole da pričaju o tituli, ali ja sam siguran da ih čeka izazov kvalifikacija. Želim mojoj Zvezdi da se vrati na stare staze, tamo gde je svi odlično poznaju.

Kako je izgledao oproštaj u dresu Intera, a kako u Zvezdinom?
- Meni je tih pet minuta u crveno-belom, pred Delijama, na mojoj Marakani, kao 90 minuta. Kad se opraštaš od fudbala, imaš pomešana osećanja. Srećan si, tužan si, to je splet emocija kojih postaneš svestan tek sutradan. Zadovoljan sam kad se osvrnem, kad vidim šta je iza mene. Drago mi je kad vidim za koga sam sve igrao i kakav sam trag ostavio. Naravno, Zvezdin dres je najdraži i nosi posebno mesto u mom srcu.

Da li planirate da u dogledno vreme samostalno počnete da se bavite trenerskim poslom?
- Imao sam epizodu sa Stramaćonijem u Udinama i to je to zasad od trenerske biografije. Jedna godina prepuna iskustva. Ostao sam u Seriji A, u Italiji, ali sada je uloga drugačija u Interu. Imam mnogo obaveza, ali i šansu da u tako velikom klubu radim i učim, pratim. Svaki dan je ispunjen dešavanjima. Stičem iskustvo koje će mi sigurno mnogo značiti, a za dalji razvitak karijere ćemo videti. Pitanje je u kom smeru će se odvijati.

Kako vam se sviđa Crvena zvezda sa Grofom na čelu?
- Mnogo puta sam govorio o radu Miodraga Božovića. To je trener koji je u teškim, preteškim momentima bio iznad svega i pokazao da ume da drži igrače koncentrisane samo na fudbal, da misle samo na trening, loptu i protivnika, iako iza sebe imaju mnoštvo problema i besparicu. Svaka reč je suvišna o njemu jer se dokazao kao vrhunski stručnjak. O pojačanjima ne bih pričao, ali svakako se najviše treba osloniti na one koji su do ovog uspeha i stigli prošavši svašta.

Rekorder ste po broju utakmica u nacionalnom timu. Igrali ste za tri reprezentacije - Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru i Srbiju. Mogu li se razdvojiti te reprezentacije, odnosno da li je bilo razlike igrati utakmicu kad se intonira „Hej, Sloveni“ i „Bože pravde“?
- Samo igranje bilo je identično jer uvek dajem maksimum za svoju zemlju, ali priznajem da sam bio potpuno ispunjen i emotivan kad sam prvi put s razglasa čuo „Bože pravde“. To je zaista poseban osećaj i drago mi je da sam kao aktivni reprezentativac to doživeo. Srpski barjak i „Bože pravde“ zaista su osećaj jači od svega!

Šta mislite o generaciji svetskih prvaka s Novog Zelanda, da li tim momcima treba dati veću šansu u A reprezentaciji?
- Svi koji zaslužuju treba da igraju za reprezentaciju. To je moja deviza zauvek. Godine ne treba gledati, samo odabrati momenat kad se daje šansa da neko ne bi pregoreo, pa posle bio zaboravljen, zauvek izgubljen, kao što se dešavalo u prošlosti. Imamo adekvatne ljude u Savezu za te izbore i momente, pa bih njima prepustio konkretno odlučivanje. Nijedan od talenata ne treba da dođe i prođe, nego da ostane i bude deo fudbalske realnosti, budućnosti, ali i sadašnjosti - završio je legendarni Dejan Stanković razgovor za Kurir.