O mogućoj suspenziji
MILICA DABOVIĆ OGORČENA: Pobiću sve iz FIBA ako ne odemo u Rio
Van svake pameti je da nam zabrane odlazak na OI, koji smo izborile krvavim radom prethodnih godina, poručuje kapiten reprezentacije Srbije
Na pretnje - pretnjama! Sramna mogućnost koju je ostavila FIBA da izbaci žensku reprezentaciju Srbije sa Olimpijskih igara nije ostavila ravnodušnom Milicu Dabović, kapitena našeg nacionalnog tima.
Košarkašica Liona odlazak u Rio doživljava kao krunu karijere sjajne generacije.
- Presrećne smo što idemo na Olimpijske igre, kao i uvek, ostavićemo ruke, srce, noge, zube i nos na parketu! Borićemo se do krajnjih granica, pa ko zna, možda i Amerika padne - uz osmeh počinje Milica Dabović u Lionu, gde je boravila ekipa Kurira.
Neću da budem pesimista
Ubrzo je osmeh zamenjen ozbiljnim izrazom lica. Nažalost, i dalje postoji mogućnost da administrativnim putem FIBA zabrani učešće Srbiji na OI.
- Ma nije mi to ni palo na pamet, pobiću sve tamo u FIBA ako do toga dođe. Uopšte nisam razmišljala o tome da postoji šansa da ne odemo na Olimpijske igre. Van svake je pameti da ne zaigramo posle toliko godina rada, a sve smo izborile krvavim radom. Ni u jednom trenutku neću ni da pomislim da nećemo ići u Rio.
Primetili smo da Milica i na treningu Liona nosi šorc državnog tima.
- Dajana i ja ne skidamo opremu Srbije! Srpkinja sam crnogorskog porekla i time se ponosim. Jedva čekam okupljanje reprezentacije, ne mogu to rečima da opišem. To mi je opuštajuće, milina, ma živim u raju s našim devojkama. Što sam starija, veća me nostalgija hvata. Posle odlaska iz Partizana kao da mi je neko oduzeo pola srca što moram da odem iz kluba i Beograda. I dalje patim za gradom i tim vremenom.
Ne vidim sebe u Lionu
Naša reprezentativka privodi kraju sezonu u Lionu, čiji dres neće nositi sledeće godine. Nešto je našu devojku posebno zabolelo.
- Ne vidim više sebe ovde. Bilo mi je lepo, grad je predivan, sve je blizu, obišla sam Francusku, ljudi su divni... Međutim, ovde je potpuno drugačiji mentalitet od našeg, skoro da im je svejedno da li pobeđujemo ili gubimo, nemaju uopšte želju za pobedom. Tri godine se trudim da to promenim, ali takav je mentalitet, njima nije stalo. Domaće igračice su bezbedne, zaštićene kao beli medvedi, imaju svoju platu i mir, zašto bi se kidale? Tako odrastaju, dok je kod nas potpuno drugačije. Iskreno, srećna sam što nisam takva. Najviše me boli što se ja sa 34 godine bacim 30 puta na teren, a pored njih prolazi lopta a da ne pomisle da se slučajno bace na parket - zaključila je Milica Dabović.
Košarkašica Liona odlazak u Rio doživljava kao krunu karijere sjajne generacije.
- Presrećne smo što idemo na Olimpijske igre, kao i uvek, ostavićemo ruke, srce, noge, zube i nos na parketu! Borićemo se do krajnjih granica, pa ko zna, možda i Amerika padne - uz osmeh počinje Milica Dabović u Lionu, gde je boravila ekipa Kurira.
Neću da budem pesimista
Ubrzo je osmeh zamenjen ozbiljnim izrazom lica. Nažalost, i dalje postoji mogućnost da administrativnim putem FIBA zabrani učešće Srbiji na OI.
- Ma nije mi to ni palo na pamet, pobiću sve tamo u FIBA ako do toga dođe. Uopšte nisam razmišljala o tome da postoji šansa da ne odemo na Olimpijske igre. Van svake je pameti da ne zaigramo posle toliko godina rada, a sve smo izborile krvavim radom. Ni u jednom trenutku neću ni da pomislim da nećemo ići u Rio.
Primetili smo da Milica i na treningu Liona nosi šorc državnog tima.
- Dajana i ja ne skidamo opremu Srbije! Srpkinja sam crnogorskog porekla i time se ponosim. Jedva čekam okupljanje reprezentacije, ne mogu to rečima da opišem. To mi je opuštajuće, milina, ma živim u raju s našim devojkama. Što sam starija, veća me nostalgija hvata. Posle odlaska iz Partizana kao da mi je neko oduzeo pola srca što moram da odem iz kluba i Beograda. I dalje patim za gradom i tim vremenom.
Ne vidim sebe u Lionu
Naša reprezentativka privodi kraju sezonu u Lionu, čiji dres neće nositi sledeće godine. Nešto je našu devojku posebno zabolelo.
- Ne vidim više sebe ovde. Bilo mi je lepo, grad je predivan, sve je blizu, obišla sam Francusku, ljudi su divni... Međutim, ovde je potpuno drugačiji mentalitet od našeg, skoro da im je svejedno da li pobeđujemo ili gubimo, nemaju uopšte želju za pobedom. Tri godine se trudim da to promenim, ali takav je mentalitet, njima nije stalo. Domaće igračice su bezbedne, zaštićene kao beli medvedi, imaju svoju platu i mir, zašto bi se kidale? Tako odrastaju, dok je kod nas potpuno drugačije. Iskreno, srećna sam što nisam takva. Najviše me boli što se ja sa 34 godine bacim 30 puta na teren, a pored njih prolazi lopta a da ne pomisle da se slučajno bace na parket - zaključila je Milica Dabović.
Život u Lionu
TERORISTA UHAPŠEN PORED NAŠE DVORANE
Bezbednost je u Francuskoj posle terorističkih napada podignuta na najviši mogući nivo.
- Francuzi i dalje žive u strahu. Sama pomisao da su našli čoveka s bombama i u Lionu, i to baš blizu naše hale, uopšte nije prijatna. Uspeli su da ga preduhitre pre napada... Te stvari su užasavajuće, ježim se od toga, jako mi žao što nevini stradaju, ali očito mora nešto da se desi da bi neko drugi shvatio šta treba preduzeti - istakla je srpska košarkašica Milica Dabović.