Od Švarcvalda do Rumunije, Dunav (dugačak 2.850 km) protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova pre nego što se ulije u Crno more poprimajući karakteristike naroda kroz čija staništa prolazi, piše National Geographic Srbija.
Dunav, reka sa više lica i nijansi boja
Stari Rimljani su reku predstavili u obliku bradatog muškarca, Danubiusa, čija statua simbolizuje jedan od tada četiri poznata kontinenta Evropu. Dok drugi narodi reku vide kao mladu ženu, oličenje lepote i elegancije. Na izvoru u gradu Donauešingen, Dunav je predstavljen kao mlada žena koja stoji pored svoje majke čiji se mudri pogled prostire nizvodno, dok joj majka pokazuje da ona mora da krene ka istoku, piše Smithsonian.
Boja reke isto tako varira od zemlje do zemlje. I dok je čuveni kompozitor Johan Štraus II komponovao valcer „Na lepom plavom Dunavu“ ne bi li oraspoložio sunarodnike Austrijance posle poraza nad Pruskom, u Bugarskoj reku zovu Beli Dunav, dok se u Srbiji boja reke pretvara u čisto srebro.
Dunav, vodeni put
Dunav protiče kroz deset država i posle Volge je najduža reka u Evropi, koja se oduvek koristi kao putanja kojom su migranti, trgovci, ali i avanturisti plovili kako bi osvajali strane teritorije donoseći lokalnom narodu novu robu, ideje i običaje.
Nekih 5.000 godina pre Hrista starosedeoci Anatolije su ploveći uzvodno u Evropu doneli metalurgiju i agrikulturu, a Turci su iskoristili reku kao vodeni put za prevoz novih vrsta drveća, voća i povrća tokom osvajačkih ratova.
Osim lala, Turci su Dunavom u Evropu uvezli i ljute papričice koje su iz Centralne i Južne Amerike do Otomanskog carstva u 16. veku došle preko Mađarske. Mađarski hemičar Albert Szent je 1930. godine otkrio askorbinsku kiselinu (vitamin C) što je uradio zahvaljujući papričici koja je u Mađarsku došla zahvaljujući Turcima. Na obalama Dunava postoji i muzej posvećen paprikama u mađarskom gradu Kalocsa.
Svima koji žive na obalama Dunava ili na bilo koji način zavise od reke znaju koliko je ponekad teško savladati njen nepredvidiv temperament. Jako joj dugo treba da primi otopljeni sneg sa albanskih planina na jugu, švajcarskih vrhova na zapadu i centralnoistočno pozicioniranih Karpata u obliku potkovice, pa je vodostaj gotovo uvek u letnjem periodu na vrhuncu što nije uobičajeno za druge vodene površine.
Ribari iz oblasti Szigetköz u Mađarskoj već znaju da će, ako je u martu na Dunavu magla, 100 dana kasnije za vreme žetve reka poplaviti tu oblast. Ipak, ne treba se oslanjati na znakove, jer ova moćna reka ume da iznenadi i napravi haos bez ikakvih najava.
Veličanstveni Dunav i priča o Jozefu Fišeru
Habzburški general i geograf, grof Luiđi Ferdinando objavio je čudesno istraživanje o geografiji i živom svetu Dunava, zabeleživši svaku krivinu i skretanje koje reka pravi od izvora do Bugarske. Danas bi tumačenjem tih mapa verovatno otkrili kako je reka nastala eonima unazad.
Energija dobijena iz gornjeg toka Dunava u Austriji i Nemačkoj igrala je veliku ulogu u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata gde se nalaze oko 60 brana u prvih 900 km reke. Iako je poslužila za izgradnju zemlje, energija dobijena iz hidroelekrtana je uništila obalu te se sada u 21. veku Nemci i Austrijanci uglavnom fokusiraju na njenu obnovu.
Samo jedna do zanimljivosti koju Dunav čuva samo za ljubitelje prirode i radoznale posetioce je i priča o preduzetniku iz doline Vaclau, između Melka i Kremsa u Austriji, Jozefu Fišeru, koji uzgaja retku vrstu dunavskog lososa Huchen. Fišer, koji inače živi od prodaje vina, toliko voli ribu, koju je sasvim slučajno iz hobija počeo da gaji, da je prestao da jede ovaj delikates.
Na obalama Dunava se nalaze četiri glavna grada
Na obalama Dunava nalaze se i četiri glavna grada: Beč, Beograd, Budimpešta i Bratislava. Reka je vekovima služila da se gradske tržnice snabdeju robom. Muzeji u Novom Sadu i Beogradu okrenuti ka Dunavu ispunjeni su mačevima i drugim predmetima koji svedoče o bitkama između Hrišćanske Evrope i Otomanske imperije.
Nizvodno od Beograda nalaze se Vinča, Lepenski Vir i Kladovo koji još uvek čuvaju tragove nekadašnjih drevnih civilizacija u vidu arheoloških predmeta pronađenih na lokalitetu, a koji svedoče o postojanju praistorijske umetnosti. Arheolozi još uvek pokušavaju da odgonetnu simbole i slova urezane u kamene vaze i stene u Vinči. Na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri smešten je i Lepenski Vir najveće mezolitsko i neolitsko arheološko nalazište. Zanimljivo je da je za vreme izgradnje hidroelekrtane Đerdap pronađeno sedam naselja i 136 objekata izgrađenih u periodu od 6500. do 5500. godine pre naše ere, a glavni arheolog dr Dragoslav Srejović je 1960. godine pronašao 54 jajolikih kamenih skulptura koje su imale isklesane riblje glave, a koje su dobile ime „Danubius“, „Jelen u šumi“ i „Bajkoviti čovek“. Monumentalnih dimenzija, Danubius podseća na riboliko božanstvo.
Kod „Gvozdene kapije“, Dunav preseca put između Karpatsko-balkanskog venca mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine Čaušeskua rizikovali život pokušavajući da preplivaju reku tamo gde je najuža, ali i najdublja (širina oko 150 m, dubina 90 m) u Kazanu, koji je ujedno i najatraktivniji deo Đerdapske klisure.
Kod Vidina u Bugarskoj Dunav se graniči sa Rumunijom, gde se širi i gde je sklon izlivanju iz korita više nego u gornjem toku. Kod Belana u Bugarskoj daleko od napuštenog zatvora i nuklearne elektrane, retke ptice nastanjene na arhipelagu od 20 ostrva našle su svoje utočište u širokoj delti prelepog Dunava, reci koja je od postojanja bila središte evropskog stvaralaštva.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ I:
Jeste li znali da je i ovo izumeo Tesla?
Uskršnja tradicija u Rumuniji: Umetnost oslikavanja jaja (VIDEO)
7 iznenađujućih činjenica o Jovanki Orleanki