Savina Geršak je bila glumica za kojom je svaki muškarac uzdisao, a žene su joj zavidele. Kada je bila na samom vrhuncu slave i javnog obožavanja, ona se povukla iz sveta glume i rešila da se posveti obrazovanju. Tada je imala 28 godina.
Rođena u Ljubljani 1963. godine, Savina je kao tinejdžerka ušla krupnim koracima u svet sporta - aktivno je igrala tenis i već kao mlađa juniorka beležila je zapažene rezultate. Sa 16 godina bila je zvanično treća teniserka u zemlji, pa se u tom periodu preselila u Štutgart i počela da nastupa na profesionalnim turnirima po Evropi. Ipak, sudbina joj nije odredila da postane šampionka; vratila se 1981. godine u Ljubljanu i upisala studije engleskog jezika.
Pored toga, prelepa Savina povremeno se bavila i modelingom, u lokalnim okvirima. I tada se desio obrt: nije ni završila prvu godinu studija, a već je dobila glavnu ulogu u filmu Živka Nikolića "Smrt gospodina Goluže" (1982).
Naime, Nikolić je mesecima tražio odgovarajuću glumicu za ulogu Anke koja je u scenariju opisana kao mlada udovica božanstvenog izgleda.
Uprkos tome što je znao da Savina nema glumačkog iskustva, kada je video fotografije mlade Ljubljančanke, poznati reditelj uzviknuo je: "To je ono pravo!"
Kako je ispričala (na Pulskom festivalu ’82), zvali su je telefonom iz produkcijske kuće "Viba film“ i rekli joj da je upravo dobila glavnu ulogu!
"Nisam stigla ni da se snađem, jednostavno, upala sam u sve to...", pričala je tada zanosna plavuša.
Njena lepota bila je i ostala, uz prelepo oslikan stari Mostar, glavni kvalitet pomenute Nikolićeve drame, a Ljubiša Samardžić (tumačio naslovnu ulogu) ostao je u senci Savine Geršak i njene gracioznosti.
Debitantkinja, u svojoj devetnaestoj, a na festivalu u Puli tog leta već je bila, razumljivo, najslikanija i najintrigantnija ličnost. I kada se činilo da je zvezda rođena, da će ponude početi da pljušte sa svih strana, to se nije desilo - dve godine Savina se nije pojavila u domaćim bioskopima, pa ni na televiziji. Istini za volju, njeni glumački kvaliteti nisu bili naročiti, a nije imala ni elementarno glumačko obrazovanje.
Izjavljivala je tada, između ostalog, da je bavljenje tenisom ipak teže i zahtevnije od glume, da je rad na filmu lepo i uzbudljivo iskustvo i da je tenis za nju prošlost.
Najzad, publika je dočekala da iznova uživa u njenoj lepoti; Živko Nikolić pripremao je novi film, a u njemu već zacrtao da vodeću žensku ulogu igra Geršakova.
Bilo je to "Čudo neviđeno" (1984), film koji je odlično primljen i kod publike, i kod kritike. I danas se pamte brojne komične scene i kultne replike iz najpoznatijeg Nikolićevog filma, među njima i ona kada monah Makarije (Bata Živojinović) koncizno "definiše" pojavu zanosne Savine Geršak u ubogom selu na obali Skadarskog jezera.
Posle uspeha Nikolićevog filma, Savinu su primetili u Italiji, pa tako 1986. dobija ulogu u B filmu "Za šaku dijamanata", a sledeće godine igra u još dva filma na Apeninima.
Krajem 1987. i treći put se odaziva na poziv Živka Nikolića - ovoga puta reč je o turobnoj, političkoj drami "U ime naroda" u kojoj Geršakova glumi pored Bogdana Diklića i Miodraga Krivokapića. Zanimljivost je da Nikolić u tom filmu pravi jedno malo iznenađenje za publiku: Savina ne tumači zavodnicu, niti zanosnu udovicu, naprotiv, njen seksepil je prigušen, uloga je svedena i bez erotske note.
U periodu 1988-90 Savina Geršak pojavila se u ukupno sedam filmskih naslova, uglavnom produciranih u Italiji. Možda su najpoznatiji od pomenutih filmova američki srednjebudžetni "Ponoćna jurnjava" (1990) s Robertom Mičamom i Majklom Dudikofom i "Ugriz" (1989), drugi deo italijanske horor franšize "Prokletstvo".
A onda je, u svojoj 28. godini, božanstvena Savina napustila glumu, jugoslovenski film ostao je bez svoje nekrunisane "mis". Studije engleskog nije završila, ali je umesto toga upisala psihologiju i diplomirala u Rimu, gde je nastavila da živi i radi. Majka je dvoje dece (rodila je blizance u svojoj 44. godini), a profesionalno se bavi psihoterapijom, do današnjih dana.
(Mondo)