Obilazeći različite zemlje i kontinente on se i ranije nalazio u brojnim nevoljama, pred različitim preprekama, sretao različite ljude i karaktere, ali je ovog proleća krstareći jugom Etiopije imao priliku da se suoči sa pripadnicima plemena Mursi
Jedan od najvećih srpskih putnika, putopisac, pravnik, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, tridesetjednogodišnji Viktor Lazić nalazi se na svom do sad verovatno najopasnijem putovanju.
Obilazeći različite zemlje i kontinente on se i ranije nalazio u brojnim nevoljama, pred različitim preprekama, sretao različite ljude i karaktere, ali je ovog proleća krstareći jugom Etiopije imao priliku da se suoči sa pripadnicima plemena Mursi za koje nije nislutio koliko „nezgodni“ mogu da budu.
‐To su veoma agresivni ljudi koji neznance rado gađaju kamenjem, čupaju i vuku ih za kosu i sve delove tela, a jedan od pripadnika plemena pokušavao je da me pogodi kamenom‐ priča ViktorLazić za BGonline.
‐ Svi oni mnogo piju i već poslepodne su opasni jer su svi pijani, a oni najbogatiji imaju kalašnjikove i rado pucaju.Pripadnice ovog plemena su nesvakidašnjeg izgleda.
‐Tanjir koji im je u ustima je njima simbol lepote‐ objašnjava Viktor. ‐ Izbiju im dva prednjazuba, raseku usnu i stave tanjir.
S vremena na vreme do ovog plemena naiđu stranci koje Mursi vide kao “hodajuću banku”. I Viktora su tako odmah opkolili tražeći mu novac.
‐Ne možeš ni da ih slikaš ako im ne platiš i umeju da budu vrlo agresivini‐ otkriva Viktor.
‐Problem je što te dodiruju, čupaju, vuku, grle, udaraju, polupijani padaju po podu ili pucaju u vis. Ne daju da uđeš u selo ako ne platiš poglavici. Svaku fotografiju sam platio i oko toga smo se dugo ubeđivali. To je za sad najneprijatniji narod koji sam sreo u Africi.
Na ovom i mnogim drugim putovanjima Viktor Lazić prikuplja materijal za novu knjigu putopisa iza svoj Muzej knjige i putovanja koji je osnovao u Beogradu.
‐Sa ovog putovanja donosim i snimak grupe žena koje mole da ih muškarci bičuju, kao i golog muškarca koji preskače preko bikova da bi mogao da se oženi. Žena se ovde kupuje kravama. Onu koja ti se dopadne “platiš” porodici sa oniliko krava kolko oni traže, kaže Lazić