Jedna od najpoznatijih nesreća 20. veka vezana je za nemački cepelin Hindenburg. U eksploziji vazdušnog broda poginulo je 36 ljudi.
Tokom 30-ih godina prošlog veka činilo se da cepelini predstavljaju budućnost komercijalnih letova, a jedan od vazdušnih brodova koji su spajali Evropu i Ameriku bio je Hindenburg.
Ali, nemački cepelin eksplodirao je 6. maja 1937. godine, dok je pokušavao da se prizemlji u američkom gradu Lejkhurst. Sve što je ovo tehnološko čudo predstavljalo, za manje od jednog minuta je nestalo u vatrenoj buktinji u kojoj je poginulo 36 ljudi, a čudom preživelo 62 putnika i članova posade.
Baš kao i potonuće Titanika i eksplozija šatla Čelendžer, tragedija Hindenburga predstavlja jednu od najpoznatijih nesreća 20. veka. Nju su tada ovekovečili brojni fotoreporteri, a radijski izveštaji i danas zvuče šokantno.
Poslednji preživeli član posade Hindenburga bio je Verner Franc, koji je pre dve godine preminuo u 93. godini. Na cepelinu je radio kao konobar, a nakon nesreće se vratio u Nemačku i radio kao vazduhoplovni tehničar tokom Drugog svetskog rata.
Luksuzna nebeska krstarica
Hindenburg je bio najveći vazdušni brod, dugačak čak 245 metara (poređenja radi, Titanik je bio dug 269 metara). Preko Atlantika je mogao da leti maksimalnom brzinom od 135 kilometara na čas, a pokretala su ga četiri dizel-motora od 1200 konjskih snaga.
Putovanje od Evrope do SAD, koje je brodom trajalo pet do šest dana, cepelinom je skraćeno na samo dva i po dana prijatne nebeske vožnje. Ova luksuzna vazdušna krstarica koja je letela iz Frankfurta sadržala je kabine za putnike, bar i posebnu kabinu za pušače. Da bi brod lakše poleteo, nameštaj je bio dizajniran tako da bude što lakši. Kreveti su bili od aluminijuma, baš kao i klavir.
Brod je srušio statički elektricitet
Nemci su za pogon koristili lako zapaljivi vodonik jer su SAD prethodno obustavile izvoz helijuma, a poznato je da vodonik u reakciji sa vazduhom postaje eksplozivna smesa koju pokreće električna varnica. Pre tri godine stručnjaci su objavili informaciju da je varnicu prouzrokovao statički elektricitet jer je Hindenburg ranije uleteo u nevreme. Cepelin iz oluje izašao 'nabijen' statičkim elektricitetom, a zbog slomljene žice u vazdušnom brodu vodonik je dospeo u ventilacioni odvod. Dok su ljudi na tlu preuzimali kanape Hindenburga, sevnulo je nekoliko varnica i na repu je buknuo požar.
Kraj jedne ere
Hindenburgovi prethodnici prevezli su na hiljade putnika, a tokom više od 2000 letova u periodu od oko trideset godina nije se dogodila nijedna povreda, piše airships.net.
Do kraja 1936. godine, Hindenburg je leteo 34 puta i prevezao 3500 ljudi, ali i tone tereta i pošte, pa se činilo da je prva uspešna godina pokazala da je stigla revolucija u prekookeanskim letovima.
Međutim, tragedija najluksuznije nebeske krstarice izazvala je veliko nepoverenje među ljudima i označila kraj njihove ere.
Važno je spomenuti i da je Nemačka pod Hitlerovim vođstvom tada već marširala prema ratu. Tako je i Hindenburg korišćen kao simbol nemačke moći i nosio je na sebi ogromne svastike. Tokom otvaranja Olimpijskih igara u Berlinu, cepelin je leteo iznad stadiona, a brod je izveo i nekoliko propagadanih letova po Nemačkoj.
(24sata.hr)