ISPOVEST OTETOG SRBINA U LIBIJI: Ubijte me metkom, samo me ne koljite
Miroslava Tomića kidnapovali su zloglasni teroristi Boko harama. Kad su pošli da ga ubiju, uspeo je da savlada jednog otmičara, ali su ga ranili. Spasli ga Crni Tabui pre nego je iskrvario
Miroslava Tomića iz Brasine kod Malog Zvornika oteli su u Libiji pripadnici zloglasne terorističke organizacije Boko harama. Ali uspeo je da preživi.
Sad je u svom domu sa suprugom i dvojicom sinova. Rane i ožiljci su vidljivi, po nogama ima teške podlive, na čelu i potiljku glave ožiljke od metaka, ruka mu je zavijena... Miroslav 21 godinu radi kao menadžer za nemačku kompaniju „Feroštal“, koja je angažovana na projektima na naftnim poljima u Libiji.
Nož pod grlo
Tog kobnog 24. aprila s kolegom iz Nemačke radio je izveštaj sa dva radilišta kod naftne bušotine Mesina oli fild. Posle prvog vratio je Nemca u kamp i sam se zaputio na drugo.
- Nisam odmakao ni 15 metara, ispred mene su iskočila trojica muškaraca. Odmah sam znao da su to pripadnici Boko harama, video sam crne kundake, na kojima piše ISIS. Zavezali su mi noge i ruke i stavili me u prtljažnik mog džipa. Posle nekog vremena zaglavili su se u pesku - priseća se Miroslav.
Tomić, koji govori arapski, pravio se da ih ne razume. Naredili su mu da vozi.
- Čuo sam kako su rekli: „Bolje da ga ne ubijemo sad, nego da ga iskoristimo.“ Slupali su mi telefon. Njihovo nepoznavanje engleskog jezika mi je produžilo život. Stavili su mi nož pod grlo i naredili da prevodim navigaciju. Prevodio sam pogrešno, kupujući vreme - objašnjava Miroslav.
Dve hiljade kilometara dalje su se zaustavili.
- Bio sam tri dana bez vode i hrane. Povremeno bi mi davali vodu pomešanu s naftom da bi me održavali u životu. U toku noći uspeo sam da pregrizem konopce. Ujutro su me dvojica izvela napolje, jedan s uperenom puškom, drugi s nožem. Rekoše mi da se pomolim bogu. Pomislio sam da je bolje da umrem od metka, a ne od noža! Od metka je časnije! - kaže dok mu se grlo steže.
Ni sam ne zna koja se snaga odjednom našla u njemu.
- Podigao sam kamen i udario vojnika s nožem u prepone, pa u glavu. Podigao sam ga i koristio kao štit. Treći vojnik je stajao na litici i hvatao signal od satelita. Počela je pucnjava. Jedan metak mi je okrznuo čelo, drugi deo iznad uva. Pao sam. Zavezali su mi noge i ruke, pa me vezali za džip i vukli po putu do jedne doline, gde su me ostavili da iskvarim na suncu... - prepričava Tomić.
Čovek-pancir
Život duguje plemenu Crni Tabu. Miroslav je njima dva meseca pre otmice pomogao i komadant je rekao da mu je brat. Kad su čuli za otmicu, krenuli su u potragu. Nisu pobili otimčare, već su ih zarobili.
- Deset dana Crni Tabu me negovao ranjenog, mazali su me krvlju antilope da mi rane brže zarastu. U hladnim pustinjskim noćima grejali su me svojim telima. Tako smo putovali dok nismo stigli u bolnicu. Doktor mi je rekao: „Čoveče, da li je moguće. Ti imaš telo od pancira!“
Pomagao
SPASAVAO LJUDE TOKOM ARAPSKOG PROLEĆA
Miroslav je 2011. godine pomogao da se iz Libije za vreme Arapskog proleća više od dve stotine radnika s prostora bivše Jugoslavije vrati bezbedno u kući. Pomogao je ljudima da se zaposle u Libiji. Miroslav kaže da ovo što je preživeo može da prebrodi samo uz svoju porodicu i veru u boga.