REKVIJEM ZA MADŽGALJA Pevamo za Marinkov spomenik
Tamara Nikezić, solista beogradske Opere, okupila je svoje kolege glumce i pevače da se zajedno prisete glumca Marinka Madžgalja.
Humanitarni koncert pod nazivom „Rekvijem za Madžgalja“ biće održan 18. maja u Domu Vojske Srbiji, a ulaznice od 500 dinara već su od danas u prodaji preko mreže „Eventima“. Ideja je da se prikupljeni novac uplati porodici Madžgalj.
Saoseća u bolu
- Nastup je neka vrsta podrške porodici i sećanje na Marinka. Okupiće se solisti Opere i glumci Narodnog pozorišta koji su radili s Marinkom. Sredstva prikupljena daćemo porodici za podizanje spomenika. Naš gest je neka vrsta podrške da mi s njima delimo bol - kaže Tamara.
Nikezićeva je prijateljica porodice Madžgalj više od 10 godina.
- Marinka sam upoznala 2002. u Narodnom pozorištu. Igrao je u „Hasanaginici“. Nakon čuvene „Velike drame“ Siniše Kovačevića dogodio se naš prvi susret. Nekoliko godina kasnije upoznala sam i njegove roditelje, koji su sjajni ljudi - objašnjava Nikezićeva.
Tamara nije ni slutila da će njenom prijatelju i njegovoj porodici biti potrebna pomoć oko lečenja.
Nije bilo spasa
- Prošla sam s njima kroz celu priču. Krivo mi je što nismo uspeli da istrajemo na tom putu i što se Marinko upokojio - objašnjava Tamara.
Na nastupu izvođače će pratiti ansambl „Stanislav Binički“, a zajedno će Sloboda Mićalović, Nataša Ninković i drugi otpevati omiljenu pesmu Marinka Madžgalja „Svadbarskim sokakom“. Tamara će na kraju koncerta pročitati i pesmu „Rekvijem za Madžgalja“, koju je nedavno napisala.
REKVIJEM ZA MADŽGALJA
Otišao si bez pozdrava
ni mahnuo nisi, samo
sklopio oči i otišao...
Nisi nas ni pripremio za
konačni rastanak,
nisi nas pripremio ni za
Requiem Agnus Dei
Nisi nam dao vremena
da se pripremimo i poverujemo da nisi međ‘ nama
Zanemeli smo...
Beograd s tugom i setom pominje ime Marinko.
Majka kroz jecaj priča o tebi,
otac u tihovanju uči da živi s bolom,
kao dete koje uči da hoda...
Tvoja slika spava na
Ateljeu 212,
a ti koji s visine posmatraš prolaznike Svetogorske ulice...
Povorka ide u miru
dok nas tvoj topao lik
u prolećnim kišama podseća
da je život farsa!
Živeo si život boema, strasno igrao, ljubio, pevao, voleo...
Voleo sve, osim sebe,
Bio ponosan i u svojim borbama...
Spremno ušao u život,
a nespremno otišao,
i ostavio nas bez odgovora
Zašto?
REQUIEM AETERMAM DON EIS!!!
VEČNI POKOJ DAJ MU GOSPODE!!!!