UMIRANJE NA RATE: Srpski radnici zbog stresa i straha sve više boluju
Tačnih podataka koliko je prošle godine srpskih radnika koristilo bolovanje nema, ali prema onima iz 2014. godine proizilazi da su radnici na bolovanju prosečno bili čak 72 dana godišnje
Bolje uslove rada i pristojnije plate zaposlenima neće doneti nikakvi zakoni o radu, razne konvencije o radničkim pravima i vapaji o ložem položaju radništva, već sve veća opterećenja po svetsku ekonomiju zbog smanjene produktivnosti iscrpljenih radnika.
Naime, prema podacima Svetske zdravstvne organizacije, svaki deseti čovek pati od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih bolesti zbog straha od gubitka ili neizvesnosti od pronalaska posla. To svetsku ekonomiju godišnje košta 651 milijardu funti zbog smanjene produktivnosti. Takođe, godišnje se izgubi 12 milijardi radnih dana.
U studiji SZO proračunati su troškovi lečenja u 36 zemalja u periodu od 2016. do 2030.godine i oni iznose sto milijardi funti, kada se saberu psihološka savetovanja i antidepresivi. Ali, koristi daleko nadmašuju troškove. Samo pet odsto poboljšanja radne produktivnosti vredi 280 milijardi funti, dok bolje zdravstveno stanje donosi dodatnih 217 milijardi funti. Autori studije naglašavaju da su trenutne investicije u oblast očuvanja mentalnog zdravlja mnogo manje nego što je potrebno, jer vlade u proseku troše tri posto buyeta za zdravstvo na mentalne bolesti, a u nerazvijenim državama samo jedan posto. Kad državni zvaničnici vide uticaj mentalnih bolesti na ekonomiju, ali i kada vide i koliko ih košta to što eksploatišu radnike za male plate, drugačije će reagovati.
Ma koliko danas bilo teško doći do radnog mesta u Srbiji, a pri tom imati armiju od nekoliko stotina hiljada ljudi na rezervnoj klupi nezaposlenih, srpski radnici i te kako osećaju raznorazne pritiske koje utiču na njihovu smanjenu produktivnost. Strah od gubitka radnog mesta kod nas je i dalje pri samom vrhu svih strahova, a iz godinu u godinu sve je više radnika koji odlaze na bolovanje. Tačnih podataka koliko je prošle godine srpskih radnika koristilo bolovanje nema, ali prema onima iz 2014. godine proizilazi da su radnici na bolovanju prosečno bili čak 72 dana godišnje. Te godine je i drastično produženo vreme odustvovanja sa posla zbog bolesti, a povećan je i broj ljudi koji koriste bolovanje. Sve više je bilo obolelih, a bolesti su bile teže.
Sa posla je zbog bolesti duže od mesec dana 2014. godine odustovalo 2.392 radnika više nego godinu dana ranije, a bolovalo se, u proseku, čak 24 dana duže nego 2013. godine. Tako se sa prosečnih 48 dana bolovanja u 2013. došlo do prosečnih 72,6 dana godišnje. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje 2014.godine bolovanje je koristilo čak 81.289 zaposlenih, odnosno gotovo svaki dvadeseti koji je imao radno mesto. Ta statistika se, međutim, odnosi samo na bolovanja duža od mesec dana za koje se naknade isplaćuje iz kase zdravstvenog osiguranja, a koliko je tačno bilo bolovanja kraćih od 30 dana, koje plaća gazda, podataka nema. Procenjuje se da je ta brojka nekoliko puta veća od one koju ima RFZO i za koju plaća država.
Lekari tvrde da je bolovanje kraće od mesec dana, koje plaćaju poslodavci, više socijalna kategorija, jer se najčešće radi o potrebi radnika da se bar na kratko izmesti iz svakodnevnice, odnosno pobegne od stalnog stresa, brige zbog plate sa kojom ne može da živi, neizvesnosti i straha da bi čak i bez nje mogao ostati,a i toga ima jer je mnogo onih koji više meseci rade bez dinara. Psiholozi rada upozoravaju da dobar deo srpskog radništva radi mnogo i za male pare, što izaziva unutrašnje nezadovoljstvo koje im narušava zdravlje, a dok oni shvate da je zdravlje važnije od rada bez volje i na silu, bude kasno.
Bilo bi dobro da sami poslodavci naprave računicu koliko ih košta nezadovoljstvo radnika, odnosno njihov odlazak na bolovanje ili, pak, rad pod tenzijom, koja direktno smanjuje produktivnost. Možda bi im računica pokazala da je bolje da poboljšaju i uslove rada i zaradu radnicima, koji će onda biti produktivni, nego da plaćaju bolovanje.
Na bolovanju plata manja 35 odsto
Radnici koji spas od svakodnevnog stresa traže u bolovanju, za to dobro plaćaju, jer im je tada i ovako mala plata još manja. Naime, naknada za bolovanje iznosi 65 odsto visine plate. Bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, dok se ono duže od 30 dana isplaćuje iz kase zdravstvenog osiguranja. U slučaju da poslodavac kasni sa isplatom plata za neki mesec, radnik koji je bio na bolovanju dužem od mesec dana na nadoknadu iz kase zdravstvenog osiguranja čeka mnogo duže, jer tek kada se dobije zarada u firmi sledi obračun bolovanja.