DVE GODINE OD POPLAVA: Borivoje Urošević (78) spasao unuke i udavio se!

Voda je polako nadolazila. Odjednom je naišao veliki poplavni talas. Mog Borivoja našli smo u kući posle sedam dana, priča kroz suze Nada Urošević

Muž mi je rekao: „Beži, spasavaj unuke, bez sina sam ostao, neću i bez njih!“ Voda je polako nadolazila, a on je ostao da čuva kuću... Otišli smo, a posle 15 minuta je odjednom naišao poplavni talas i moj Borivoje se udavio.
Nada Urošević iz Obrenovca priča kroz suze dok se priseća katastrofalnih poplava koje su pogodile ovu beogradsku opštinu u maju 2014. godine i u kojima je život izgubio njen suprug Borivoje (78).

Sve nestalo u trenutku

- Tog 16. maja niko još nije ni slutio razmere katastrofe koja će nas zadesiti. Rekla sam Borivoju da je voda blizu kuće, a on mi je kazao da idem i povedem decu, a on će ostati da čuva kuću. Izgubili smo sina jedinca u saobraćajnoj nesreći pre 17 godina i nije mogao da podnese pomisao da će i unucima nešto da se desi. Nas su evakuisali u prihvatni centar, a njega smo našli u kući tek posle sedam dana, kad je stihija počela da se povlači - prepričava Nada dok pokazuje stare fotografije, takođe uništene vodom, i dodaje:
- Sve sam izgubila, sina, muža, kuću... Sa Borivojem sam bila 51 godinu, ne mogu da vam opišem kakav je čovek bio, vredan, pošten, zajedno smo ovu kuću gradili... Samo je sve nestalo trenutku! Samo zbog dece koju treba podizati živim. Obnova polako teče, ali u srcima su i dalje ruševine - kaže Nada, кoja još nije uspela da sanira kuću i prinuđena je da mnoge stvari drži u dvorištu.

Ponovo počinje kiša

Na većini kuća u Obrenovcu danas, posle dve godine, više se ne vide tragovi vodene stihije. Nema kreveta i bele tehnike koja se suši, nema čaršava da prizovu spasioce... Na mostu kod hotela „Obrenovac“, za koji se svojevremeno cela država molila da se ne sruši, jer je bio jedina ruta evakuacije stanovništva, saobraćaj je uobičajen. Nema sirena, policije, vojske i vozila Hitne pomoći...

Obrenovac više nije grad duhova, kafići su puni, čuje se graja i smeh. Samo u ponekom pogledu se vidi pretrpljeni strah, očaj i rane koje i dalje ne zarastaju.
- Ponovo počinje kiša - pomalo zlokobno, više za sebe, prozbori jedan Obrenovčanin kad podiže pogled u nebo.