Pre 26 godina na Maksimiru, neposredno uoči prvenstvene utakmice između fudbalera Dinama i Crvene zvezde dogodili su se nezapamćeni neredi, a više od četvrt veka kasnije mnogi hroničari će taj 13. maj 1990. držati kao jedan od ključnih datuma u raspadu bivše države.
Previše ulaziti u detalje tog događaja nije potrebno, znamo što se događalo samo godinu dana posle događaja na Maksimiru, ali zanimljivo je videti kako su maksimirska zbivanja videli ''oni s druge strane'', novinari, ali i sami igrači.
Nakon maksimirske katastrofe intervju za TV novosti dao je jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena i tadašnji igrač Zvezde, Dragan Stojković Piksi.
''Šampionsko slavlje delimično nam je pokvario događaj iz Zagreba. Blago rečeno, bio je to užas. Pitam se šta bi se dogodilo da je utakmica odlučivala o prvaku, da je na stadionu bilo 60 hiljada ljudi – pa bio bi to masakr. Kad se ovako nešto dogodi, onda se čovek zapita zar je fudbal postao rat dva tima, dva navijačka tabora. Ako je tako, onda je sport izgubio svaki smisao.''
Vi i saigrači ste se uplašili?
''Nismo se uplašili, šlogirali smo se od straha. Priznajem, pomislili smo da nećemo izvući žive glave. Do početke sve je bilo u redu, lepo smo dočekani i na teren smo izašli spremni da se nadigravamo. Iako smo pred utakmicu sa Dinamom trenirali rekreativno, nismo verovali da možemo izgubiti. Kad smo izašli na teren imali smo šta videti. Navijači se mlate, kamenje leti na sve strane, jedva smo čekali da sudija da znak da ''hvatamo bežaniju'' u svlačionicu. Tu je bilo sve mirno, ali frka je bila kako da nas prevezu do aerodroma. Navijači Dinama uništavali su sve što miriše na Beograd i Srbiju. Bili su spremni da unište sve, i vozila i ljude. U autobusu je vladala jeziva tišina i carevao je strah. Jedino je Jurić pokušavao nekim crnim humorom razvedriti atmosferu. Dok smo prolazili Zagrebom dinamovci su pozivali Tuđmana, tražili su da ih spasi od Srbije. Kad smo došli na aerodrom, svanulo nam je.''
Koliki je uticaj politike na divljanje navijača?
"Veliki. Nacionalne histerije prenele su se na stadione. Tako je fudbal, iako je samo igra, postao oružje u službi politike."
Kapitan Dinama Zvonimir Boban divljački je nasrnuo na jednog policajca, a to mu nije prvi put. Psovao je majku srpsku njima i u Banjaluci, slično se ponašao i u Novom Sadu na utakmici Dinamo - Vojvodina, a u Zagrebu je, vozeći automobil svog brata, pregazio čoveka i pobegao sa mesta nesreće.
"Bobana znam kao dobrog dečaka. Zašto je zastranio i ponašao se neobuzdano - ne znam. Kada je služio vojsku u Beogradu, bio je blizak sa svim zvezdašima. A što se tiče utakmice Dinama i Zvezde, organi FSJ će reći svoje. Verovatno će ubuduće utakmice biti bolje organizirane i osigurane, a bila bi katastrofa da se poremete odnosi dva prijateljska kluba Dinama i Zvezde i da se produbi jaz između navijača. Ima pametnih ljudi u klubovima, ima ih u FSJ i nadamo se da će se naći neko rešenje da se navijači smire. Kucnuo je poslednji čas za tako nešto. Ako se ne reagujr na vreme, posledice mogu biti pogubne za jugoslavenski fudbal jer UEFA i FIFA sve prate, a oni su u kažnjavanjima nemilosrdni."
Kurir sport / Yugopapir