Udaljen oko 384.400 km od Zemlje, Mesec je nama najbliže nebesko telo i prirodni satelit bez kojeg ne bismo mogli da zamislimo naše nebo, ali i još mnogo toga.
Mesec je nastao pre oko 4.5 milijardi godina, kada su se u svemiru sudarile komete. Uticaj ovog satelita svakodnevno osećamo, ali da li ste se ikada zapitali šta bi se desilo kada bi Mesec nestao?
U slučaju da Mesec nestane, bilo bi mnogo važno na koji način bi nestao. Ukoliko bi ga Zvezda Smrti uništila, a njegovi delovi u klasteru lebdeli u istoj orbiti, verovatno bi njegov uticaj na Zemlju ostao isti. Svakako ne bismo mogli da uživamo u prizoru punog Meseca, već bi umesto njega još jače na nebu sijali oblaci prepuni rasprsnutih delića. Ti delići Meseca bi reflektovali solarnu svetlost što se verovatno mnogim astronomima ne bi svidelo, jer bi dalo potpuno nov izgled tamnom nebu.
Međutim, ukoliko bi se Mesec u potpunosti uklonio, to bi i te kako uticalo na gravitaciju i zauvek poremetilo proces plime i oseke.
To ne znači da bi plima nestala već da bi se voda sada kretala, odnosno pratila Sunce, što bi uslovljavalo svakodnevne visoke plime na celoj planeti, a što bi se sigurno nekim ribarima jako dopalo.
Osim toga, zemljotresi bi bili uobičajena pojava kao i vulkanske erupcije. Dugoročno gledano, najgore što bi moglo da se desi jeste promena putanja Zemljine ose.
Pošto Mesec deluje kao neka vrsta amortizera omogućavajući Zemlji da se nesmetano kreće, bez Meseca Zemlja bi se kretala nalik Marsu. To bi prouzrokovalo ekstremne klimatske promene, pa na našoj planeti gotovo da ne bi bilo uslova za život kakav sada poznajemo.
Dakle, bez Meseca, sadašnji nagib i putanja kojom Zemlja kruži bi od 22 do 25 stepeni prešla na 0 do 85 stepeni, što bi značilo da više ne bismo imali godišnja doba. Ako bi se to i desilo, trenutne klimatske promene koje se dešavaju usled globalnog zagrevanja bile bi minorne u poređenju sa klimom koja bi vladala Zemljom. Srećom, promene se ne bi odmah odrazile, već za milion godina.
(National Geographic)