NENAD JEZDIĆ: Moramo da odrastemo i priznamo greške!

Za razliku od 1984, „Mrešćenje šarana“ smo skrojili malo modernije. Šnit i vez su identični jer se vekovima ne mrdamo od svog mentaliteta i političke ostrašćenosti

U godini u kojoj Atelje 212 slavi šest decenija postojanja sezonu premijera zatvoriće drama „Mrešćenje šarana“ u režiji Milana Neškovića. Čuveni tekst Aleksandra Popovića ponovo će se od sutra igrati na sceni pozorišta u Svetogorskoj ulici, gde je izvedena farsa „Ljubinko i Desanka“, a jednu od glavnih uloga tumačiće Nenad Jedzić.

Mrešćenje šarana već je igrano 1984. u Ateljeu i vreme je da se ponovo stavi na repertoar i malo presvuče. Skrojićemo ga malo drugačije i modernije. Šnit i vez su identični jer se decenijama i vekovima ne mrdamo od svog mentaliteta iz svojih predumišljaja, predrasuda, socijalne i političke ostrašćenosti. Aca je skrojio jednu priču da se vraćamo u našu praistoriju, što je i sadržaj naših budućih dana i neke nove istorije - kaže Jezdić.

Opet igra s Dubravkom

Nenad će prvi put raditi s rediteljem Neškovićem, koji je, kao i on, iz Valjeva.
- Mi se prepoznajemo po svojoj valjevskoj gordosti. I Aca Popović je na neki način svoje komade posvetio tom regionu i mentalitetu. Nešković i ja se savršeno razumemo i na neki neverbalni način komuniciramo otkako je on upisao režiju. Mnogo nam je stalo da iz nekih svojih emocija ispričamo priču koja se tiče Srbije. Popović nas tera da odrastemo i priznamo svoje greške - objašnjava Jezdić.

U predstavi igraju Svetozar Cvetković, Hristina Popović, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Ivan Jevtović i Dragana Ðukić, a Jezda je opet partner sa Dubravkom Mijatović:
- Dubravka i ja se dobro razumemo i komuniciramo. Duda je uvek nekako pored mene.

Urbani i ruralni svet

Ekipa Kurira prisustvovala je generalnoj probi, a Jezdić je na kraju prve scene nasmejao prisutne svirajući harmoniku. Glumac ipak ne može da se pohvali umećem koje ima njegov kum Željko Joksimović.
- Voleo bih da znam da sviram. Naučio sam nekoliko akorda. Kum je dominantniji od mene. Ovde se ne traži profi svirač. Harmonika je paradigma i predmet iz kojeg izbija velika plemenitost, lepota... U Srbiji je primer i sukoba dva sveta, a svaki misli da je pravi. Pitanje je gde je granica između ruralnog i urbanog. Četvrti put igram nešto od Popovića i kod njega ne može bez harmonike - zaključuje Jezdić.