BEOGRAD - Srbija se nalazi na 23. mestu po rasprostranjenosti mita i korupcije, pokazalo je istraživanje revizorsko konsultantske kompanije EY (Ernst & Young) sprovedeno u 62 zemlje.
Na globalnom nivou, 39 odsto svih ispitanika smatra da su mito i korupcija široko rasprostranjeni u poslovanju kada su njihove zemlje u pitanju, što je neznatna promena u odnosu na rezultate istraživanja iz 2014. i 2012. godine.
Povećane pretnje od sajber kriminala, finansiranja terorizma i mogućnosti zloupotrebe propisa u of šor destinacijama stvorile su dodatni pritisak na vlade država da deluju po pitanju sprečavanja prevara, mita i korupcije, a na kompanije da ih identifikuju i saniraju, ističe se u izveštaju. Rezultati istraživanja su ukazali na značaj povećanja transparentnosti prilikom utvrđivanja stvarnog vlasništva kompanija.
U proseku 91 odsto ispitanika prepoznaje važnost utvrđivanja stvarnog vlasništva kompanija s kojima posluju, a u Srbiji samo 82 odsto.Povećan nivo saradnje na globalnom nivou između institucija za sprovođenje zakona otežali su pojedincima izbegavanje krivičnog gonjenja, navodi EY i dodaje da se čak 83 odsto ispitanika slaže bi sudski postupci protiv pojedinaca pomogli da se snize rizici od prevara, mita i korupcije.
U Srbiji 74 odsto ispitanika slaže se da će krivično gonjenje rukovodioca koji su vršili pronevere uticati na to da se stane na kraj prevarama, ali samo 10 odsto njih smatra da je zakonodavstvo spremno da donese presude. Istraživanje EY je pokazalo i da su uzbunjivači i dalje ključni za identifikaciju potencijalnih neregularnosti, a a 55 odsto kompanija ima uspostavljen sistem za prijavu potencijalnih neregularnosti u poslovanju.
U nekim zemljama (uključujući SAD) uzbunjivačima se nude značajne novčane nagrade za saradnju.Po rezultatima istraživanja, odanost prema kolegama (22 odsto ispitanika iz Srbije) i lojalnost prema kompaniji (26 odsto ispitanika iz Srbije) razlozi su zbog kojih bi ispitanici odustali od prijave potencijalnih neregularnosti, što je nešto više od globalnog proseka.Istraživanjepod nazivom "Kršenje pravila od strane kompanija - individualne posledice" rađeno je od oktobra 2015. do januara 2016. godine, a ispitano je 2.825 rukovodioca većih kompanija.