Težak život: Kad je tata preminuo, majka me je odvela u Austriju i to je bio kraj jedne možda sjajne karijere, kaže Miloš Ðuričić
Nakon malog Milana iz kultnog filma „Lepa sela lepo gore“, Kurir je uspeo da pronađe i dečaka Halila, koga je tumačio Miloš Ðuričić iz Višegrada.
On, za razliku od Admira Šehovića, nije odabrao glumu, već ga je život naterao da se iz rodnog grada preseli u Austriju.
- Imao sam veliku želju da postanem glumac. Nažalost, sudbina me je naterala da dođem u Austriju. Moji roditelji su se rastali kad sam imao tri godine. Majka je otišla za Austriju, a ja sam ostao s tatom u Višegradu. Nakon snimanja filma moj otac je umro. Nisam imao kod koga da budem. Majka me je odvela i to je bio kraj jedne možda sjajne karijere - priča za Kurir Miloš.
Voli Bjelu i Pejakovića
Ðuričić u tuđini nije mogao da nastavi da se bavi poslom koji je zavoleo, a i mlad se oženio.
- U Austriji živim od 1998. Završio sam gastronomiju i posle toga sam se oženio. Život me nije štedeo i mnogo sam se napatio u novoj tuđoj zemlji. Imam sina Stojana (8), koji nosi ime mog oca, i sada očekujemo drugo dete. Trenutno se bavim transportom, radim za jednu veliku špediciju - objašnjava Ðuričić.
Ni on, kao ni njegov drugar Admir, nije imao problema zato što u ostvarenju Srđana Dragojevića igra dečaka druge vere.
- Mogu iskreno da kažem da mi je to bilo nevažno. Nakon snimanja mi je bilo neobično što me ljudi nisu zvali po imenu, nego Halil, po liku koji tumačim - kaže Miloš.
Naš sagovornik kaže da se na snimanju „Lepih sela“ družio s Draganom Bjelogrlićem i Nikolom Pejakovićem.
- Ulogu sam dobio zbog recitovanja, zato što sam imao plavu kosu i oči. Snimali smo jednu scenu u selu Koritnik kod Višegrada. Nakon četiri meseca zvali su me da idem na nastavak snimanja. Od honorara sam kupio tada najskuplje patike „najki ermaks“, a ostalo sam dao ocu - kaže Miloš.
Napala ga Mica
Najviše će pamtiti scenu s Micom Trofrtaljkom.
- Prvog dana smo snimili čuvenu scenu koju ću zauvek pamtiti, onu gde Admir nije hteo da udari Micu kamenom u glavu, a ja nisam hteo da mi gleda ćunu - priseća se nesuđeni glumac.
On, za razliku od Admira Šehovića, nije odabrao glumu, već ga je život naterao da se iz rodnog grada preseli u Austriju.
- Imao sam veliku želju da postanem glumac. Nažalost, sudbina me je naterala da dođem u Austriju. Moji roditelji su se rastali kad sam imao tri godine. Majka je otišla za Austriju, a ja sam ostao s tatom u Višegradu. Nakon snimanja filma moj otac je umro. Nisam imao kod koga da budem. Majka me je odvela i to je bio kraj jedne možda sjajne karijere - priča za Kurir Miloš.
Voli Bjelu i Pejakovića
Ðuričić u tuđini nije mogao da nastavi da se bavi poslom koji je zavoleo, a i mlad se oženio.
- U Austriji živim od 1998. Završio sam gastronomiju i posle toga sam se oženio. Život me nije štedeo i mnogo sam se napatio u novoj tuđoj zemlji. Imam sina Stojana (8), koji nosi ime mog oca, i sada očekujemo drugo dete. Trenutno se bavim transportom, radim za jednu veliku špediciju - objašnjava Ðuričić.
Ni on, kao ni njegov drugar Admir, nije imao problema zato što u ostvarenju Srđana Dragojevića igra dečaka druge vere.
- Mogu iskreno da kažem da mi je to bilo nevažno. Nakon snimanja mi je bilo neobično što me ljudi nisu zvali po imenu, nego Halil, po liku koji tumačim - kaže Miloš.
Naš sagovornik kaže da se na snimanju „Lepih sela“ družio s Draganom Bjelogrlićem i Nikolom Pejakovićem.
- Ulogu sam dobio zbog recitovanja, zato što sam imao plavu kosu i oči. Snimali smo jednu scenu u selu Koritnik kod Višegrada. Nakon četiri meseca zvali su me da idem na nastavak snimanja. Od honorara sam kupio tada najskuplje patike „najki ermaks“, a ostalo sam dao ocu - kaže Miloš.
Napala ga Mica
Najviše će pamtiti scenu s Micom Trofrtaljkom.
- Prvog dana smo snimili čuvenu scenu koju ću zauvek pamtiti, onu gde Admir nije hteo da udari Micu kamenom u glavu, a ja nisam hteo da mi gleda ćunu - priseća se nesuđeni glumac.
Susret s drugarom Admirom
ŽIVOT MI JE PROŠAO KROZ GLAVU
Miloš i Admir preko Kurira ponovo su uspostavili kontakt.
- Čuli smo se prvi put nakon 20 godina. Ne mogu vam opisati svoja osećanja. Sve slike su mi ponovo prošle kroz glavu. Presrećan sam što smo se vratili u detinjstvo - kaže Miloš.