Razvoj informacionih tehnologija, pre svega interneta, uneo je drastične promene u sve pore društvenog života, od kojih su neke izrazito pozitivne, a neke krajnje negativne i potpuno nepoželjne.
Nova forma terorizma poznata pod nazivom sajber terorizam je sigurno jedna od najopasnijih neželjenih promena, ističe predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije Zoran Živković.
Sam prefiks "sajber" direktno ukazuje na tehnološku zavisnost i slabosti koje se formiraju u novom neuređenom informacionom svetu, u kojem terorizam dobija nove mogućnosti organizovanja i delovanja, nove atraktivne ciljeve i novo oružje.
Stručnjak za informatičku bezbednost navodi da bi se sajber terorizam, za razliku od klasičnog terorizma, mogao definisati kao korišćenje informacionih resursa u vidu pretnje, ucene ili direktne izvršne radnje da bi se ostvario određeni teroristički cilj.
"Ova definicija ima uporište u činjenici da u informacionom ambijentu nije više neophodno delovati na način da se javnost prestraši, izazove nasilje nad ljudima ili unište dobra radi ostvarivanja konkretnih terorističkih ciljeva. Akcijama sajber terorizma danas je moguće postići sve prethodno pobrojano i još mnogo toga lošeg tako da se spreči pristup do baza podataka i/ili prekinu tokovi podataka i na taj način onesposobi društvo", upozorava predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije.
Sve to ukazuje na opravdan strah od sajber terorizma, naročito ako se ima u vidu mogućnost da iza akta tog vida terorizma stoji moćna i finansijski jaka organizacija poput neke države ili grupa kao što su Islamska država ili Al-Kaida.
Opravdani strah
"Moram reći da opravdanje za strah od sajber terorizma proizilazi takođe i iz činjenice da su SAD i još nekoliko moćnih država u svetu sajber napada na njihovu kritičnu infrastrukturu izjednačilo sa ostalim klasičnim oblicima napada i u svojim normativnim aktima predvidelo da se na takve napade kao odgovor ima primeniti svaka raspoloživa vrsta sile. To pre svega govori sa koliko se ozbiljnosti shvata mogućnost sajber napada i posledice koju isti može izazvati da je normativno-pravno, pa prema tome i stvarno, moguće u bliskoj budućnosti zabeležiti i prvi lokalni rat ili kaznenu vojnu ekspediciju kao odgovor na sajber napad".
Sve to upućuje na zaključak da je za očekivati povećanje učestalosti sajber terorističkih napada u narednom periodu, dodaje on.
Živković podseća na slučaj korišćenja vrlo sofisticiranog računarskog virusa pod nazivom Stuxnet, koji je ubačen u informacioni sistem iranskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma izazvao uništenje određenog broja centrifuga i velike tehničke probleme, koji su kao krajnji rezultat imali znatno kašnjenje u daljem razvoju iranskog nuklearnog programa.
Taj slučaj se sigurno može svrstati među prve otkrivene cyber terorističke napade u svijetu, dodaje on.
Naravno, kaže Živković, internet pruža brojne mogućnosti za klasične vidove terorizma, kao što su prikupljanje informacija, regrutovanje novih članova, kupovina oružja i eksploziva, komuniciranje…
Dokumenti koje je otkrio Edvard Snouden te podaci objavljeni u okviru Vikiliksa jasno ukazuju da živimo u vreme "velikog brata", gde svetske obaveštajne agencije nadziru svoj, ali i narod tuđih zemalja, "iz bezbednosnih razloga", te stoga teroristi moraju da koriste razne trikove kako bi ostali neopaženi.
Lucijan Carić, jedan od vodećih stručnjaka za inormacionu bezbednost u Hrvatskoj, navodi da su mogućnosti nadzora obaveštajnih agencija vrlo velike, kako institucionalne, tako i vaninstitucionalne.
"Iako se često govori o mogućnostima tajnog prisluškivanja i praćenja, bitno je znati da se jako puno može saznati iz javno dostupnih podataka, odnosno njihove analize, te da pojedinci i institucije često sami doprinose takvoj vrsti 'transparentnosti."
Znanje i disciplina
On govori da teroristi mogu izbeći pažnji obaveštajaca, ali da trebaju imati određena znanja i – znatno važnije – disciplinu.
Često se, kaže Carić, previđa da nije značajna sama komunikacija - odnosno njen sadržaj - već je puno značajnije kako se ta komunikacija odvija.
"Tako, naprimer enkriptirana (šifrirana, kriptirana) komunikacija može pobuditi pažnju sama po sebi. Zato se često koriste metode komunikacije koje su relativno neupadljivo zaštićene same po sebi ili one koje uopće ne izgledaju zaštićeno. Ovo je vrlo često borba na nivou toga ko je smjeliji, inventivniji, čak i bezobrazniji, bez obzira na to kakvu tehnologiju koristi."
Kao dijelovi interneta posebno pogodni za namere svih vidova terorista se ističu takozvani mistifikovani pojmovi deep web i dark net, odnosno dark web, koji se često koriste kao sinonimi iako to nisu.
Deep web je onaj deo interneta koji nije dostupan uobičajenim alatima za pretraživanje, niti uobičajenim metodama pregledavanja, odnosno pristupanja. Radi se o delu interneta utemeljenom na standardnim servisima i protokolima, ali za pristup do kojega je potrebna dodatna autentikacija
"Tako, na primer, svi zaštićeni servisi poput internet bankarstva čine deep web. U pravilu, radi se o potpuno legalnim, ali ne i javnim servisima."
Dark net, odnosno dark web je dio interneta koji također nije dostupan uobičajenim alatima za pretraživanje, a za pristup u njega potrebni su posebni alati, posebne veštine ili podaci i njega se u pravilu povezuje sa raznim ilegalnim aktivnostima kao što su hakovanje, dečja pornografija, razni oblici ilegalne trgovine uključujući trgovinu drogom i oružjem, prostitucija i tako dalje. Postoji i deo dark weba koji nije nelegalan, već služi za razne oblike zaštite privatnosti, komunikaciju i aktivnosti koje žele ostati "ispod radara", podsjeća Carić.
Nabavka oružja
Smatra se da su pripadnici grupe Islamska država upravo korišćenjem dark weba osigurali naoružanje za napade u Parizu i Briselu prošle i ove godine, kaže Živković.
Internet teroristima može poslužiti i u druge svrhe, osim direktnih sajber napada, ističu stručnjaci.
Živković tako napominje da je poznato da organizacije kao što su ISIS i Al-Kaida internet masovno koriste za aktivnosti koje nisu direktni napadi putem interneta, ali su u funkciji osnovnih ciljeva i posredna su sredstva terora i terorizma.
Jedna od upotreba interneta u terorističke svrhe odnosi se na vrbovanje i regrutovanje novih snaga, uglavnom mlađe populacije, širenjem propagandnih materijala kao što su Jutjub snimci u kojima opisuju ciljeve za koje se bore, načine borbe i značaj njihovog rata. Određen broj ljudi se pronalazi u tome i želi da im se priključi, kaže stručnjak za informacionu bezbednost.
Neposredan kontakt sa ljudima ostvaruje se i putem društvenih mreža, kao što je Fejsbuk, gde se dalje vrši uveravanje novih članova. Putem društvenih mreža se dogovaraju i transferi novih snaga do same teritorije koje kontrolišu takve grupe.
Takođe, internet je veoma brzo i efikasno oruđe koje se može koristiti za širenje panike.
"Navedene terorističke organizacije neretko objavljuju video ili audio klipove u kojima prete svim nevernicima, odnosno svima koji nisu islamske veroispovesti ili nisu dovoljno dobri muslimani. Takođe, neretko se dešava da snimke mučenja i egzekucije postavljaju na internet, pa čak i organizuju i prenose uživo egzekucije."
Primjer toga su ubistvo ruskog pilota koji se katapultirao iz aviona, egzekucija američkog novinara i mnogi drugi, kaže Živković.
Ograničavanje interneta
Zbog moći koje daje teroristima, ali i svim zlonamernim ljudima, neki su spremni tražiti velika ograničenja, pa čak i potpunu blokadu interneta, mada stručnjaci kažu da je to pogubno.
"Moje je mišljenje da se ne može maltretiranjem velike većine boriti protiv manjine koja će ionako uvek pronaći neki novi oblik kompromitacije. Primjenu takvog 'principa' svakodnevno vidimo ne samo u borbi protiv terorizma, već i u borbi protiv raznih vrsta kriminalaca koje se pokušava 'odvratiti' od zločina uvođenjem novih i komplikovanijih mera kontrole, popunjavanja dodatnih obrazaca, davanjem dodatnih garancija, časnih reči i tako dalje. U stvarnosti, tako se samo dodatno maltretira velika većina, a kriminalci i dalje u miru rade svoj 'posao'', ocenjuje Carić.
On smatra da je informatički kriminalitet puno ozbiljniji problem od informatičkog terorizma.
"O informatičkom kriminalitetu se, navodno, vodi velika briga, a njega ima sve više i više i pogađa sve više i više institucija i pojedinaca. Pa kako je to moguće da, uz sva prisluškivanja, sva praćenja, navodni sveukupni nadzor interneta, sve tajne službe - američke policijske stanice informatičkim kriminalcima plaćaju 'otkup' svojih podataka?".
Svako dodatno ograničenje upotrebe interneta izazvalo bi nesagledive štete sa aspekta daljeg razvoja njegovih neslućenih mogućnosti, smatra Živković .
"Internet definitivno predstavlja najveće ljudsko dostignuće i najviši mogući oblik demokratije danas u pravom smislu te reči. Ukoliko opasne neželjene pojave poput sajber terorizma prerastu u nesavladivu realnu pretnju civilizovanom društvu, za posledicu ćemo imati sve više kontrole i sve manje slobode na internetu. Čovečanstvo treba da uloži maksimalne napore da pronađe načine i mehanizme koji će otkloniti uzroke i obezbediti dovoljne i potrebne uslove da internet postane opšte dobro celokupnog čovečanstva."
(Aljazeera)