TEŠKA ŽIVOTNA PRIČA: Duška Tošića su dali u dom da bi imao da jede!
Fudbaler Bešiktaša i suprug JK odrastao je u selu nadomak Zrenjanina. Otac i majka su zbog nemaštine morali da ga odvedu u internat, u kojem je proveo tri godine. Danas je bogat i srećan čovek
Glamur, novac i gomile fanova... to je ono na šta verovatno prvo pomislite kada zamislite privatne živote naših i svetskih zvezda. Ali za neke je put do uspeha bio zaista trnovit. Takva je životna priča fudbalera Duška Tošića, supruga pop dive Jelene Karleuše.
Srpski reprezentativac je odrastao u malom selu Orlovat kod Zrenjanina, u kućici punoj ljubavi i s malo finansijskih sredstava za život. Duškovi roditelji toliko nisu imali da je otac Milorad zbog nemaštine morao da ga pošalje u Dom za nezbrinutu decu „Angelina Kojić Gina“, gde se školovao i ujedno trenirao sport, od kojeg je uspeo da zaradi milione.
Nedostaju im unuke
- Moj Duško je bio nekoliko godina u internatu da bi se školovao i igrao fudbal, tamo je imao redovne obroke, što je za dete u razvoju veoma važno. Sad je veoma uspešan i mnogo smo ponosni na njega. Ostvario je svoj san. Živi u velikom gradu. Ja i moja supruga smo stari, živimo ovde jer nam je lepo. Priroda je oko nas, svež i čist vazduh. Ništa nam ne fali, a voleli bismo da nam unuke trče po dvorištu. Ne znate vi kako se Atina i Nika ovde lepo igraju. Ali, da ne pričam više, grdiće me supruga - ljubazno i pomalo šeretski priča Duškov otac Milorad ekipi Kurira koja je pre dva dana posetila rodno mesto prvaka turskog Bešiktaša.
Komšiluk proslavljenog fudbalera ima samo reči hvale za porodicu Tošić.
- Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa! - priča meštanin koji je insistirao na anonimnosti.
On nam je ispričao da je Tošić umeo da se iskrade iz kuće i da po celu noć gleda fudbal kod komšije jer njegovi nisu imali televizor.
- Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo bi se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha ako želiš da ostvariš cilj - objašnjava nam Duškov nekadašnji komšija.
U Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“ ispričali su nam da je muž JK jedan period svog detinjstva proveo kod njih.
- Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazi da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu - ispričao nam je jedan od profesora u ovoj ustanovi.