BEČ - Austrija je jedan korak od toga da postane prva zemlja Evropske unije u kojoj će predsednik biti pripadnik krajnje desnice, što je posledica sve većeg nezadovoljstva političkim establišmentom i migrantskom krizom
Austrijanci će u nedelju izaći na drugi krug predsedničkih izbora. U prvom je kandidat protivislamske i evroskeptične Slobodarske stranke Norbert Hofer osvojio 35 odsto glasova, a njegov protivkandidat Aleksander van der Belen, nezavisni kandidat s podrškom Zelenih, 21 odsto, piše Njujork Tajms.
Obojica su glatko pobedila kandidate socijaldemokrata i narodnjaka, dominantnih stranaka na austrijskoj političkoj pozornici. To je, kako se navodi, odmah izazvalo potres među vladajućim socijaldemokratima pa je donedavni kancelar Verner Fajman prisiljen na ostavku.
Nasledio ga je šef Austrijskih željeznica Kristian Kern. Austrijski predsednik, ima ceremonijalnu ulogu, ali u teoriji može raspustiti vladu i izazvati političku krizu u zemlji. Takođe je i vrhovni komandant austrijskih oružanih snaga. Njujork tajms ove izbore vidi više kao odraz stanja u Evropi te, s tom premisom, zaključuje kako bi oni mogli imati dalekosežne posledice.
"Zapadni će se svet u ponedeljak možda probuditi s vešću da je neka evropska zemlja, prvi put od poraza nacizma, demokratski izabrala kandidata krajnje desnice da vodi državu", stoji u uvodu teksta Silvije Kaufman.
List upozorava da nakon austrijskih izbora sledi glasanje Britanaca o ostanku u EU, a za godinu dana i predsednički izbori u Francuskoj u kojima bi pobedu, ako je verovati trenutnim anketama, trebala odneti Marine Le Pen, koja takođe pripada krajnje desnom političkom spektru. U međuvremenu, nije nemoguće da Donald Tramp zasedne u Belu kuću.