"Ubila se jer joj seksi selfi nije dobio 100 lajkova!" Ova neverovatna rečenica mogla bi uskoro postati sve učestaliji naslov crnih hronika, u kojem će suština uviek biti ista, samo će uzrok varirati. Koliko smo danas opsednuti životom na društvenim mrežama, koliko težimo lajkovima i virtuelnom prihvaćanju i da li nas to odvaja od stvarnog života u kojem se sve slabije snalazimo?
Poljski sociolog Zigmun Bauman, jedan od najvažnijih i najuticajnijih sociologa današnjice, stručnjak za globalizaciju, modernizam, postmodernizam, konzumerizam i etiku, stvari vidi ovako:
"Internet zaglupljuje ljude jeftinom zabavom. Društvene mreže se nameću kao svojevrsna zamena za zajednicu. Ipak, razlika je sledeća: zajednici pripadate vi, a u slučaju društvene mreže situacija je obrnuta: ona pripada vama. Osećate kontrolu, brišete i dodajete prijatelje kao od šale i osećate se malo bolje živeći u ovom individualističkom dobu, gde je najveći strah - samoća. Ipak, istovremeno gubite društvene veštine, osećaj stvarne komunikacije sa ljudima. Komunkacije koja vam je potrebna čim izađete na ulicu, odete na posao", tvrdi Bauman.
Oni koji su rođeni u drugoj polovini prošlog veka, pa i oni koji su svetlo dana ugledali 2000. i danas se ne odvajaju od tableta, kompjutera, mobilnog? Stvari su se promenile. Dobar deo naših života, sviđalo se to kome ili ne, odvija se na - društvenim mrežama.
U poslednje vreme mnogo je pažnje posvećeno fenomenu adiktivnosti o društvenim mrežama. Psiholog iz BiH, Eldin Džanko precizira kako se i kojim postupcima konkretno razvija fenomen adiktivnosti o društvenim mrežama? Šta to društvene mreže pružaju korisnicima, a da oni postaju zavisni o njihovoj upotrebi?
"Kada surfujemo internetom, dopisujemo se putem društvenih mreža, šopingujemo onlajn, igramo igre ili posećujemo pornografske stranice, doživljavamo snažan ugođaj ili uzbuđenje u mozgu koju u tom intenzitetu retko možemo doživeti u realnom prostoru i vremenu. Na društvenim mrežama dobijamo lajkove i upoznajemo nove ljude. Redovito smo u prilici da vodimo razgovor sa više osoba paralelno ili u grupnom četu. To se pak u realnom životu ne dešava često, nego u posebnim prilikama kao što su rođendanske zabave, svadbe i slično", pojašnjava Džanko.
"Na društvenim mrežama svi želimo kao i u realnom svetu da se prikažemo na bolji i lepši način. Mi smo jednostavno takvi i to moramo prihvatiti kao deo realnosti u kojoj živimo. Društvene mreže s druge strane mogu pomoći razotkrivanju tog procesa prenesenog iz realnog svijeta.
Društvene mreže često otkriju nivo opšteg obrazovanja pojedinca, njegovu ili njenu pismenost, sposobnost prosuđivanja različitih društvenih i političkih situacija i često razotrkivaju skrivene političke stavove koji se kriju od očiju javnosti. Zbog toga trebamo društvene mreže koristiti pametno i mudro kako bi što brže i lakše razotkrili lažne stavove, prezentacije i maštarija kojima nas svakodnevno i sistematski zatrpavaju".
(Depo.ba)