O prijatelju ponosan sam na njega što je prestao da pije, da je nastavio, umrli bismo ili on ili ja. Čekamo da postane bogati producent i kupi pozorište
U dve prostorije, ne veće od 20 kvadrata, nastale su mnoge anegdote, koje se i danas prepričavaju. Bife je jedini preživeo i veliku rekonstrukciju 1988, a od sredine sedamdesetih godina prošlog veka do danas vodi ga Novica Nikić. Njegova fotografija nalazi se na zidu, baš pored ulaza, gde zatičemo za šankom Tihomira Stanića.
- Slikajte me s mojim omiljenim glumcem. Ostao mi je dužan 15.000 evra. Nema veze - kaže Novica.
Stanić se pravda da je nemoguće da je uspeo da napravi toliko veliki dug.
- Dug si mi otpisao kad sam ostavio piće. Mnogo su ti velike zatezne kamate - objašnjava nam Stanić, koji žuri da gleda probu.
Nema više pušenja
Novica i naša ekipa nastavljaju priču o velikom glumcu.
- Tihomir Stanić tek kad je kod mene počeo da pije na recku, smatrao je sebe članom Ateljea. Za njega je taj dan bio sudbonosni. Dug nije šala, već ozbiljna priča. Živeo je u Novom Sadu i morali smo da mu spremamo obroke. Kad dođe plata, novac se potroši, a gotovo ništa nije ostajalo za bife - kroz osmeh govori Novica i dodaje:
- O opraštanju duga još se nismo dogovorili. Ponosan sam na njega što je prestao da pije, da je nastavio, umrli bismo ili on ili ja. Čekamo da postane bogati producent i kupi pozorište i bife.
Novica je pre Ateljea 212 držao bife u Narodnom pozorištu i u Radio Beogradu.
- Za 40 godina promenilo se mnogo toga. Pozorište više ne voli glumce i ne prima ih u svoje redove. Nestao je duvanski dim i stigli su mobilni - kaže ugostitelj.
U kafanu su dolazili ne samo glumci već i pisci i umetnici.
- Borislav Pekić, Brana Crnčević, Mihiz, Zoran Radmilović, Bata Stojković i mnogi drugi. Nije vam bila potrebna legitimacija za ulazak, ali svako je znao svoje mesto. Provoda nije bilo bez Tozovca. Mnogo dobrih glumaca nije se zadržalo u Ateljeu 212 i bifeu, poput Lazara Ristovskog ili Nikole Koje - iskren je Nikić.
Naš sagovornik od upravnika najviše je voleo bivšeg muža Svetlane Cece Bojković.
Mira stigla za sat vremena
- Muci Draškić više vremena proveo je u bifeu nego svojoj kancelariji. I nakon odlaska u penziju i na fakultet dolazio je svakog dana u 10 sati i uveče u 19 sati. Uspeo je nekoliko puta da nađe glumce i da se ne otkaže predstava bez mobilnog. Igralo se „Čudo u Šarganu“. Mira Banjac je uvek dolazila ranije zbog kostima. Nije je bilo, a on je znao gde sedi. Zvao je pozorište u Novom Sadu, našao portira i poslao ga u kafanu da poruči Miri da u 20.15 počinje predstava. Uspela je da stigne za samo sat vremena, a samo bog zna kako se to dogodilo - zaključuje Nikić.
(NASTAVAK SLEDEĆE NEDELJE)
ZBOG PETRA KRALJA SAM POSTAO PRVAK
Novica ne želi da izdvaja svoje goste, ali je nekako najveći drugar bio s glumcem Petrom Kraljem.
- Naše druženje vrtelo se oko sporta. Obojica smo navijali za Zvezdu i voleli košarku. Odlazili smo na utakmice više od 10 godina. U Ateljeu, u sali, napravili smo košarkaški turnir, koji se igrao nedelju dana. Pera je uvek kasnio. Morali smo da počnemo basket bez njega. Prva runda izgubljena, a u drugoj oni vode sa 15 razlike. Ulazi Pera, dobijamo drugi i treći deo igre. Osvojili smo turnir, a često mi je govorio da sam zbog titule i ja prvak Ateljea - podsetio se Novica.