Odluka NATO da primi u svoje članstvo Crnu Goru u nemačkim medijima se različito komentariše, ali svi primećuju da je sada čitavo severno Sredozemlje u rukama Zapadne alijanse.
Levičarski dnevnik Junge velt iz Berlina piše da je "u septembru parlament u Podgorici odlučio da pristupi NATO. Otada je stalno bilo protesta zbog te odluke. Opozicija je, između ostalog, tražila održavanje referenduma o članstvu u zapadnom paktu. Ali, vlada DPS premijera Đukanovića hoće pristup bez konsultovanja građana".
"Đukanović je u fazi ratnog uništavanja Jugoslavije došao na vlast u Podgorici – i na vlasti je i danas. To je dovelo do stabilnosti koja je trajala decenijama, a koju Zapad ume da ceni. Priča se da su se 90-ih godina Đukanović i njegova klika obogatili švercom i drugim kriminalnim aktivnostima. DPS koju je on osnovao može da se okarakteriše i kao politička ruka crnogorske mafije. Minuli protesti su zato bili usmereni i protiv režima DPS. Pod pritiskom EU, vlada i neki delovi opozicije su se dogovorili o održavanju parlamentarnih izbora na jesen i formiranju prelazne vlade. Iz Brisela su se u međuvremenu čuli poznati tonovi o stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Bio je to istorijski dan za NATO i Crnu Goru, izjavio je u sredu generalni sekretar ratnog pakta Jens Stoltenberg: Radi se o daljem koraku uspešne politike širenja NATO i EU", piše u dnevniku.
"Uslov za članstvo u NATO je bilo vojno i spoljnopolitičko potčinjavanje Podgorice diktatu Vašingtona. Još krajem decembra prošle godine, armije Zapadnog saveza su dobile dalekosežna ovlašćenja na crnogorskoj teritoriji. To se ne odnosi samo na transport vojnika, već i na gradnju vojnih baza. Tako NATO kontroliše kompletan severni deo Sredozemnog mora a time i najvažnije puteve trgovine i snabdevanja iz Evrope i ka njoj“, navodi se.
List Folksštime (Magdeburg) smatra da „Crna Gora sa svojih 2.000 vojnika svakako nije neka bitna snaga u Severnoatlantskom paktu. Važniji je strateški značaj brdske republike koja je NATO-savezu obezbedila kontrolu i poslednjeg odsečka jadranske obale. Politički su i veze između bivših jugoslovenskih republika koje su članice NATO postale tešnje. To doprinosi stabilnosti u regionu u kome još postoji trauma građanskog rata iz 90-ih godina.
Ali, zašto je Rusija razljućena zbog novog proširenja NATO? Zato što ona svako širenje Saveza – čak i na malu mrlju na karti kao što je Crna Gora – smatra napadom na ruske bezbednosne interese. Otežavajuća okolnost je i to što se u susedstvu nalazi Srbija. Tradicionalni saveznik Rusije i istovremeno na putu u EU, pa – u daljoj perspektivi – i u NATO. To Rusija, za razliku od beznačajne Crne Gore, neće prihvatiti tek tako.“
List Landescajtung takođe piše: "Istočna obalska linija Sredozemnog mora se sada u potpunosti nalazi u NATO, i to bi trebalo da bude signal za Kremlj. Ali, raste opasnost da bi ovaj gest mogao biti pogrešno shvaćen i da bi mogao da podstakne nove konfrontacije. Zaoštravanje i konfrontacija su prevelika cena za Crnu Goru."
Dnevnik Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen) prenosi da se „Crna Gora nalazi pred punopravnim članstvom u NATO. Potrebno je još samo da sve države ratifikuju protokol o pristupu. Iz Moskve stiže obavezan protest, iako se Kremlj već davno pomirio s tim. Zapad, s druge strane, polazi od toga da članstvo u NATO pomaže da se Balkan učini malo stabilnijim. Tako bi definitivno trebalo da se osujete moguće velikosrpske aspiracije Beograda".
(Dojče vele)