Porodica zatečena odlukom izdavača: Miljko Živojinović kaže za Kurir da je začuđen što se u prodaji nalazi delo „Još ovaj put“, koje aludira na neizbežan kraj Velimira Živojinovića
Izdanje na koricama nema ime autora, a što je još čudnije, izlazi bez dozvole porodice. - U trenutku kad su sve naše misli i energija usmereni ka Bati i njegovom što boljem ozdravljenju, smatram da nije ni vreme ni mesto za bilo kakve knjige o mom ocu, niti o komentarima s naše strane - rekao je Miljko Živojinović za Kurir. U čudu... Miljko Živojinović
Dugo pripremana knjiga
Životnu priču o našem najpoznatijem glumcu, prema uvidu u katalog Narodne biblioteke Srbije, kao autori potpisuju Radmila Stanković i Dubravka Vujanović. Unutar njenih korica su priče o Batinim filmskim podvizima, kolegama glumcima, filmski počeci i uloge koje su ga proslavile, roditeljska drama o hapšenju sina, posveta supruzi Luli, sećanje na druženje s Titom i Slobodanom Miloševićem i na legendarne reditelje Hajrudina Šibu Krvavca, Soju Jovanović, anegdote s brojnih snimanja...
Izdavač knjige Manojlo Vukotić kaže da su na publikaciji radili više od godinu dana. - Predata je u štampu pre nego što je Bata otišao u bolnicu. Naše izdanje je prva monografija o našem velikom glumcu. Nije rađena zbog komercijale i zarade. Neki je naš dug prema njemu i poznanstvo s porodicom. Oda velikom glumcu, a nema igre s bolešću, već je slučajno izašla baš sada. Krivo mi je što je došlo do nesporazuma s porodicom - priča Vukotić i dodaje: - Nije potpisana jer nema smisla potpisati pet novinara. Najviše je radila Radmila Stanković. O Bati govore i njegova supruga i ćerka. Miljku se dopao predgovor, koji je napisao njegov kum Veljko Bulajić.
Naslovna strana knjige... Bez potpisa autora
O knjizi je najoštrije govorio kompozitor Zoran Hristić.
Glumca živog sahranjuju - Na kiosku sam ugledao knjigu na čijoj je naslovnoj strani bila slika Bate Živojinovića. Nestrpljivo sam krenuo da tražim ime autora, a on nije potpisan. Shvatim da je anoniman, barabarske provenijencije, bez skrupula stavio pod naslov „još ovaj put“, aludirajući na neizbežan kraj. Zahvalan sam mu što nam je „otvorio oči“ kako više ne bismo živeli u iluziji, nego shvatili da i u instituciji kulture kao što je izdavaštvo postoje oni koji deluju poput mafije i koji će beskrupulozno ušićariti na imenu legende kinematografije Bate Živojinovića. I dalje u neverici, počnem da čitam kako ne bih propustio nagomilane plagijate i slike unete u knjigu, bez dozvole porodice. Kako sam se bližio kraju knjiškog beščašća, osetio sam se uprljanim i zgađenim - piše kompozitor Zoran Hristić.