Dok slušam himnu Srbije, naježim se i na ivici sam suza, kaže ambasador Levi i dodaje: Bio sam veoma razočaran kad sam video da neki u Hrvatskoj snimaju film „Istina o Jasenovcu“, iznoseći laži o tom logoru
Ambasadoru Izraela Josefu Leviju u Srbiji ističe mandat za tri meseca. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir odbija da se pozdravi sa zemljom koju smatra svojim drugim domom.
- Odlazim, mada ne želim da se opraštam (smeh). Odlazim na leto i sa sobom zauvek nosim vrednosti koje sam stekao u Srbiji. Srbija će zauvek biti deo mene. Želim da vam odam jednu tajnu. Sada kad niko ne čuje (smeh). Dok slušam himnu Srbije, naježim se i na ivici sam suza. To nije uobičajeno za ambasadore. Kad god čujem vašu himnu, posebno dve rečenice.
Hoćete nam reći koje?
- Počnite.
Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas...
- Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod! Na ivici sam suza... Znate, Srbija sanja o tome da bude srećna i da pronađe svoju sreću. Da ima svojih pet minuta u istoriji. I mi imamo san. Naša himna se zove „Nada“. Poznata književnica iz Izraela napisala je pesmu o Jerusalimu, o gradu koji sedi sam i postaje rob svojih snova. To je istina o Jerusalimu, ali možda i o Beogradu. Beograd je veliki evropski grad koji sanja san o velikoj sreći. To je i naš i vaš san.
Da krenemo od Irana, imate li osećaj da je u poslednje vreme došlo do popuštanja tenzije na relaciji Izrael-Iran?
- Animozitet Irana prema Izraelu i jevrejskom narodu je čist iranski projekat. Nikada ništa nismo uradili protiv Irana, nemamo ništa protiv njihovog postojanja. Osim jedne stvari - odbijamo da nas unište. Podsetiću vas da je 14. maja ove godine u Teheranu održano drugo takmičenje karikatura na temu Holokausta. Možete li da zamislite? Oni negiraju da je tokom Drugog svetskog rata ubijeno šest miliona Jevreja. Oni ne samo da ne prisustvuju komemoracijama Holokausta nego ih čak ismevaju. Podsetiću vas da se iza tih nasmejanih lica i velike predstave za svet kriju najveći egzekutori. Tokom 2015. dostigli su najnoviji rekord kad je na brutalan način ubijeno hiljadu ljudi. Ovo je najveće pogubljenje od 1989, kad je 1.500 likvidirano. Podsetiću vas da je 9. marta Iran testirao svoje balističke rakete, koje pokrivaju celu teritoriju Izraela, a na njima je pisalo: „Sravniti Izrael sa zemljom“. Ipak, meni je teško da govorim o tim stvarima. Moja majka je rođena u Iranu i ja sam odrastao uz iransku kulturu. Pamtim detalje iz detinjstva, Iran je za mene predstavljao predivno mesto u kome su se Jevreji osećali kao kod kuće. Taj Iran kakvog ga pamtim nažalost je 1979. nestao i mi čekamo trenutak kad će iranski narod dobiti slobodu koju zaslužuje.
Analogno tome, kakav je vaš stav o naoružanju Irana ruskim sistemom S-300?
- Nismo srećni zbog toga. Uprkos bliskim odnosima Moskve i Jerusalima, premijer Izraela i visoki zvaničnici državne bezbednosti preneli su Rusiji poruku da smo zabrinuti zbog ove transakcije. Dobili smo uverenje da ne postoji namera da se ugrozi Izrael. Opet, vrlo smo oprezni šta će uslediti. Ono što nas mnogo brine jeste da bi to strateško oružje, ne daj bože, moglo završiti u rukama terorističke organizacije Hezbolah, kao mnogo puta do sada.
Hoćemo li imenovati zemlje koje, kako ste rekli, slave zločince?
- Dovoljno je da pročitate novine i uključite televizor. U mnogim mestima u centralnoj i istočnoj Evropi možete videti nostalgiju za vremenima nacističke okupacije. Nekadašnje ubice iz redova Vafen SS jedinica danas slobodno šetaju ulicama nekih baltičkih i drugih zemalja bez kajanja i griže savesti. Takođe je sramotno što neki ljudi u Hrvatskoj imaju razumevanja za ustaše koji su bili monstrumi. U Jasenovcu je svaka žrtva ubijana po šest puta. Tužan sam kad vidim da ljudi u Hrvatskoj, zemlji koja je prijatelj Izraela, usred 2016. pokazuju solidarnost sa ustaškim zločinima. To je izvan mog razumevanja. Bio sam veoma razočaran kad sam video da neki u Hrvatskoj snimaju film „Istina o Jasenovcu“, iznoseći laži o tom logoru. Jasenovac je bio predvorje pakla, jedan od najjezivijih logora i on mora biti simbol sramote. Takođe sam zabrinut zbog memorijalnog centra u kojem nije rečena istina kako su žrtve ubijane. Kao čoveka vrlo me uznemirava ova činjenica.
- Odlazim, mada ne želim da se opraštam (smeh). Odlazim na leto i sa sobom zauvek nosim vrednosti koje sam stekao u Srbiji. Srbija će zauvek biti deo mene. Želim da vam odam jednu tajnu. Sada kad niko ne čuje (smeh). Dok slušam himnu Srbije, naježim se i na ivici sam suza. To nije uobičajeno za ambasadore. Kad god čujem vašu himnu, posebno dve rečenice.
Hoćete nam reći koje?
- Počnite.
Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas...
- Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod! Na ivici sam suza... Znate, Srbija sanja o tome da bude srećna i da pronađe svoju sreću. Da ima svojih pet minuta u istoriji. I mi imamo san. Naša himna se zove „Nada“. Poznata književnica iz Izraela napisala je pesmu o Jerusalimu, o gradu koji sedi sam i postaje rob svojih snova. To je istina o Jerusalimu, ali možda i o Beogradu. Beograd je veliki evropski grad koji sanja san o velikoj sreći. To je i naš i vaš san.
Da krenemo od Irana, imate li osećaj da je u poslednje vreme došlo do popuštanja tenzije na relaciji Izrael-Iran?
- Animozitet Irana prema Izraelu i jevrejskom narodu je čist iranski projekat. Nikada ništa nismo uradili protiv Irana, nemamo ništa protiv njihovog postojanja. Osim jedne stvari - odbijamo da nas unište. Podsetiću vas da je 14. maja ove godine u Teheranu održano drugo takmičenje karikatura na temu Holokausta. Možete li da zamislite? Oni negiraju da je tokom Drugog svetskog rata ubijeno šest miliona Jevreja. Oni ne samo da ne prisustvuju komemoracijama Holokausta nego ih čak ismevaju. Podsetiću vas da se iza tih nasmejanih lica i velike predstave za svet kriju najveći egzekutori. Tokom 2015. dostigli su najnoviji rekord kad je na brutalan način ubijeno hiljadu ljudi. Ovo je najveće pogubljenje od 1989, kad je 1.500 likvidirano. Podsetiću vas da je 9. marta Iran testirao svoje balističke rakete, koje pokrivaju celu teritoriju Izraela, a na njima je pisalo: „Sravniti Izrael sa zemljom“. Ipak, meni je teško da govorim o tim stvarima. Moja majka je rođena u Iranu i ja sam odrastao uz iransku kulturu. Pamtim detalje iz detinjstva, Iran je za mene predstavljao predivno mesto u kome su se Jevreji osećali kao kod kuće. Taj Iran kakvog ga pamtim nažalost je 1979. nestao i mi čekamo trenutak kad će iranski narod dobiti slobodu koju zaslužuje.
Analogno tome, kakav je vaš stav o naoružanju Irana ruskim sistemom S-300?
- Nismo srećni zbog toga. Uprkos bliskim odnosima Moskve i Jerusalima, premijer Izraela i visoki zvaničnici državne bezbednosti preneli su Rusiji poruku da smo zabrinuti zbog ove transakcije. Dobili smo uverenje da ne postoji namera da se ugrozi Izrael. Opet, vrlo smo oprezni šta će uslediti. Ono što nas mnogo brine jeste da bi to strateško oružje, ne daj bože, moglo završiti u rukama terorističke organizacije Hezbolah, kao mnogo puta do sada.
Hoćemo li imenovati zemlje koje, kako ste rekli, slave zločince?
- Dovoljno je da pročitate novine i uključite televizor. U mnogim mestima u centralnoj i istočnoj Evropi možete videti nostalgiju za vremenima nacističke okupacije. Nekadašnje ubice iz redova Vafen SS jedinica danas slobodno šetaju ulicama nekih baltičkih i drugih zemalja bez kajanja i griže savesti. Takođe je sramotno što neki ljudi u Hrvatskoj imaju razumevanja za ustaše koji su bili monstrumi. U Jasenovcu je svaka žrtva ubijana po šest puta. Tužan sam kad vidim da ljudi u Hrvatskoj, zemlji koja je prijatelj Izraela, usred 2016. pokazuju solidarnost sa ustaškim zločinima. To je izvan mog razumevanja. Bio sam veoma razočaran kad sam video da neki u Hrvatskoj snimaju film „Istina o Jasenovcu“, iznoseći laži o tom logoru. Jasenovac je bio predvorje pakla, jedan od najjezivijih logora i on mora biti simbol sramote. Takođe sam zabrinut zbog memorijalnog centra u kojem nije rečena istina kako su žrtve ubijane. Kao čoveka vrlo me uznemirava ova činjenica.
Ne treba zatvarati oči pred činjenicama
I U SRBIJI JE BILO ONIH KOJI SU SARAĐIVALI S OKUPATOROM
Kako vi lično sagledavate istorijske odnose Jevreja i Srba u kontekstu tragičnih sudbina dva naroda?
- Ne krijem da moja velika ljubav prema Srbiji dolazi od zajedničke prošlosti. Izraelskim diplomatama na službi u evropskim zemljama čiji je narod sarađivao s Nemcima i ubijao Jevreje izuzetno je teško da izraze sopstvena osećanja. Srbi su jedni od vrlo retkih koji nisu sarađivali s okupatorima u velikom broju. U Izraelu to baš cenimo. Ipak, ne treba zatvarati oči pred činjenicom da je bilo i onih koji su sarađivali s okupatorima, ali u Srbiji se ti ljudi ne nazivaju herojima kao u nekim drugim zemljama.