Događaji u Africi, Venecueli i Kini vraćaju naftu u sigurnu luku

Pet stvari na koje treba obratiti pažnju dok se cena barela bliži ka rentabilnih 50 dolara

Pošto se cena sirove nafte prvi put ove godine bliži iznosu od 50 dolara po barelu, trgovci su podeljeni u pogledu očekivanja da li porast od gotovo 80 odsto sa najnižeg nivoa zabeleženog u januaru može da se nastavi.Evo pet stvari na koje treba obratiti pažnju jer bi mogle da diktiraju cenovni trend nafte tipa brent, čija je vrednost trenutno blizu 49 dolara po barelu, i američke lake sirove nafte WTI (West Texas Intermediate), koja je premašila 48 dolara.

Najnoviji podsticaj cene jeste taj što je proizvodnja u zemlji koja je nekada bila vodeća po tome na afričkom kontinentu pala na najniži nivo u poslednjih 20 godina i više.

Organizovani napadi na postrojenja za proizvodnju nafte, naftovode i terminale u delti reke Niger sasekli su proizvodnju ove članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) na manje od 1,4 miliona barela dnevno - što je pad od više od 40 odsto u odnosu na nedavno zabeleženi najviši nivo - i raspirili strahove da bi nemiri na duže staze, nalik onima za vreme učestalih napada od 2006. do 2009, mogli da se ponove.

Grupa koja sebe naziva Osvetnici delte Nigera preuzela je odgovornost za mnoge od napada koji su usledili nakon odluke predsednika Muhameda Buharija (Muhammadu Buhari) da smanji plaćanja bivšim članovima naoružanih grupa uvedena u okviru programa amnestije 2009. godine u ovoj zemlji, koja je bogata naftom, ali i ekonomski ugrožena.

Ova grupa preti da će nastaviti da napada postrojenja, što je podstaklo kompanije poput „Šela“ (Shell) i „Ševrona“ (Chevron) da evakuišu izvestan broj svojih zaposlenih.

Porast nasilja je verovatno indirektna posledica dvogodišnjeg kraha cene nafte, koji je naneo udarac budžetima i politici koju vode mnogi slabiji proizvođači.

Proizvodnja u Libiji i dalje je u padu, uprkos privremenom dogovoru između vlasti na zapadu i istoku zemlje da ponovo pokrenu isporuke iz luke Hariga.

U Venecueli, još jednoj članici OPEC, predsednik Nikolas Maduro (Nicolás Maduro) proglasio je vanredno stanje u trajanju od 60 dana.

Poremećaji snabdevanja nisu karakteristični samo za slabe zemlje OPEC. Požari koji divljaju u naftom bogatoj pokrajini Alberta u Kanadi oborili su proizvodnju za oko milion barela po danu ili za više od petine ukupne količine koja se proizvodi u ovoj zemlji.

Iako je u poslednjih nekoliko dana delovalo da su požari gotovo pod kontrolom, proizvođači naftnog peska „Sankor“ (Suncor) i „Sinkrud“ (Syncrude) bili su primorani da evakuišu zaposlene tokom noći prošlog utorka jer se vatra proširila. Iako se očekuje da će se u narednim nedeljama zalihe u Kanadi pretežno vratiti na pređašnji nivo, i dalje je neizvesno kojom brzinom bi to moglo da se dogodi.

Zalihe se takođe smanjuju zbog niže cene nafte. Proizvodnja u SAD, koja je dovela do prezasićenosti u godinama koje su prethodile cenovnom krahu, već je slabija za više od 500.000 barela po danu u odnosu na najviši zabeleženi nivo pre 13 meseci od 9,7 miliona barela dnevno.

Očekuje se da će se ove godine proizvodnja u Kini, koja je jedan od pet najvećih proizvođača i još uvek značajan centar porasta potražnje, smanjiti za više od tri odsto ili 140.000 barela dnevno, navodi se u mesečnom izveštaju OPEC. U aprilu je proizvodnja skliznula na samo 4,05 miliona barela dnevno, što je najniži nivo još od avgusta 2012. godine.

Sve u svemu, analitičari smatraju da će ukupna ponuda biti narušena za više od tri miliona barela dnevno, što bi dovelo do toga da tržište bude u deficitu ili nadomak njega prvi put za više od dve godine.

To je navelo Goldman Saks (Goldman Sachs), koji je u protekle dve godine bio u grupi banaka koje najčešće očekuju pad cena sirovina, da poveća svoju prognozu cene za drugi kvartal.

„Fizičko rebalansiranje tržišta nafte je konačno počelo“, izjavili su iz Goldman Saksa prethodne nedelje. „Smatramo da je ovo tržište po svoj prilici u maju skliznulo u deficit.“

Da li će ključni igrač OPEC Saudijska Arabija povećati proizvodnju? To je verovatno najveće pitanje koje u srednjeročnom periodu muči tržišta naftom. Smena vremešnog ministra za naftu Alija el Naimija ranije ovog meseca učvrstila je kontrolu koju zamenik prestolonaslednika Muhamed bin Salman (Mohammed bin Salman) ima nad naftnim sektorom, te trgovci strepe od naznaka intenzivnije proizvodnje u pustinjskom kraljevstvu.

Saudijska Arabija je jedina zemlja sa znatnim neiskorišćenim proizvodnim kapacitetom i jasno je stavila do znanja da veruje da proizvođači s najmanjim troškovima treba da budu oni koji će proizvoditi najviše.

Međutim, nakon povećanja sa 9,6 miliona barela po danu krajem 2014. godine na rekordnih 10,6 miliona barela dnevno prošlog juna, proizvodnja ove zemlje bila je neverovatno ujednačena. Nakon avgusta 2015. godine, proizvodnja je iznosila prosečno 10,2 miliona barela dnevno sa gotovo neprimetnim oscilacijama od ne više od nekoliko hiljada barela svakog meseca.

„Enerdži aspekts“ (Energy Aspects), konsultantska kompanija sa sedištem u Londonu, tvrdi da se Saudijskoj Arabiji ne žuri da preplavi tržište. Podizanje proizvodnje ka 11 miliona barela po danu zahtevalo bi dodatne troškove i otvaranje novih bušotina.

„Iako bi želela da bude spremna za veću potražnju njene sirove nafte jer se zalihe van OPEC brzo smanjuju, potrebno je vreme da se povećaju kapaciteti,“ navodi se u izjavi „Enerdži aspektsa“.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da se proizvodnja sirove nafte ove zemlje ionako obično povećava u letnjim mesecima kako bi se odgovorilo na vrhunac potražnje za električnom energijom.

Tržište će možda morati da sačeka još nekoliko meseci kako bi dobilo jasniju sliku o tome da li će Saudijska Arabija smanjiti svoju letnju proizvodnju, kao što je to učinila prošle godine ili će nastaviti istim tempom.

Pored inicijalne javne ponude akcija malog udela u državnoj naftnoj kompaniji „Saudi Aramko“ (Saudi Aramco), novi ministar za naftu Halid el Falih (Khalid al-Falih) obećava stabilnost u kreiranju politike, ali takođe ističe mogućnost da ova zemlja iskoristi svoje „maksimalni održivi kapacitet“ da bi zadovoljila potrebe korisnika.

Predviđa se da će prosečna godišnja proizvodnja sirove nafte u SAD pasti sa najvišeg nivoa od 9,4 miliona barela dnevno prošle godine na 8,2 miliona barela po danu u 2017. godini, pokazuju podaci Administracije za energetske informacije (EIA).

Međutim, više cene već su dovele do toga da je ova agencija smanjila obim pada proizvodnje za 100.000 barela dnevno pošto su pre toga cene tavorile ispod 40 dolara po barelu. Kako se približavaju 50 dolara, takav razvoj situacije je sve manje izvestan.

Za vreme dvogodišnjeg pada vrednosti nafte, kompanije su nastojale da smanje troškove. Pojedinci kažu da bi mogle da počnu ponovo s bušenjem kada cena premaši 50 dolara po barelu. Ali uticaj na šire tržište može stići još brže preko tržišta fjučersa.

Nakon što su mnogi imali iskustvo bliske smrti, banke će tražiti od kompanija da se zaštite terminskom kupovinom čim cena bude dovoljno visoka da one mogu da održe svoje poslovanje (i otplatu duga).

To će verovatno doprineti usporavanju povećanja vrednosti ovog energenta jer će kompanije pribeći terminskoj prodaji.

Kada se u januaru cena nafte strmoglavila ispod 30 dolara po barelu, hedž fondovi su počeli da kupuju. U prvih 19 nedelja ove godine, ovi menadžeri su bili neto kupci sirove nafte tipa brent, nagomilavši gotovo rekordnu poziciju od 420 miliona barela sirove nafte. Ovaj potez je u velikoj meri bio istovetan u slučaju američke nafte tipa WTI, gde su se neto duge pozicije - razlika između uloga stavljenih na rast i na pad cene - povećale na gotovo 250 miliona barela sirove nafte.

Ipak, ova rekordna kombinacija pozicija sa očekivanim porastom cena smanjena je u toku prethodne dve nedelje. Pojedini fondovi zatvorili su pozicije da bi realizovali profit nakon ogromnog zaleta. To je podstaklo oprez da bi profit koji je ostvarivan u malim količinama mogao da se pretvori u poplavu, te je stvoren pritisak prodaje na ovom tržištu.

David Sheppard
Neil Hume