Cena bakra ostaje niska još dve godine

Thinkstock

Tržište će ove i sledeće godine verovatno imati višak bakra od 300.000 tona, ukazuje Ivan Arijagada, izvršni direktor „Antofagasta“

Cene bakra verovatno će ostati niske još najmanje dve godine, rekao je prošlog četvrtka novi direktor čileanske rudarske kompanije „Antofagasta“, a cene ovog industrijskog metala pale su na najniži nivo od februara.

Tržište će ove i sledeće godine verovatno imati višak bakra od 300.000 tona, uzevši u obzir da se rast potražnje u Kini smanjuje na nešto više od dva odsto, kaže Ivan Arijagada (Iván Arriagada), koji je prošlog meseca postao izvršni direktor ove rudarske kompanije koja se kotira na britanskoj berzi.

Cene sirovina pale su u odnosu na martovske nakon što je nagli porast zaduživanja u Kini u iznosu od oko jednog biliona dolara u prvom kvartalu podigao uvoz na rekordni nivo.

Cena bakra je na Londonskoj berzi metala ovog meseca oslabila za više od sedam odsto, na nešto više od dva dolara po funti ili 4.500 dolara po toni. U martu je pak skočila na više od 5.000 dolara po toni.

Vrednost drugih metala, od nikla do cinka i aluminijuma, takođe je opala prošlog četvrtka, s obzirom na to da je dolar ponovo dostigao najvišu vrednost u poslednjih sedam nedelja u odnosu na korpu drugih glavnih valuta.

Ovaj metal je ključan za stvaranje profita nekih od najvećih rudarskih kompanija, kao što su „Rio tinto“ i „Glenkor“ (Glencore).

Cena bakra je opala za više od polovine u odnosu na početak 2011, kada je dostigla vrednost od preko 10.000 dolara po toni jer su rudarske kompanije ulagale velike napore da zadovolje potražnju.

Pojačan uvoz bakra u Kini početkom ove godine doveo je do nagomilavanja zaliha u toj zemlji i biće potrebno više vremena da se one potroše nego viškovi drugih metala, tvrdi Nikolas Snoudan (Nicholas Snowdon), analitičar britanske banke Standard čarterd (Standard Chartered).

Zalihe bakra u Kini porasle su za oko 300.000 tona ove godine, dodaje.

„Imali smo veoma dobar prvi kvartal, iznenadila nas je količina fizičkog uvoza u Kinu“, izjavio je Arijagada. „Ono što pokušavamo da razumemo jeste koliki deo tog uvoza odlazi na popunjavanje zaliha, koliko je privremeno, a koliko održivo.“

Arijagada, koji je na mestu izvršnog direktora zamenio Dijega Ernandesa (Diego Hernandez), kaže da će najviše pažnje posvetiti proizvodnji i daljem rezanju troškova, između ostalog kroz podizanje energetske efikasnosti.

Vrednost akcija ove kompanije pala je za 11 odsto ove godine u Londonu na 416 funti.

„Antofagasta“ će pokušati da smanji neto troškove proizvodnje po jedinici proizvoda, koji uzimaju u obzir i prodaju nusproizvoda kao što su zlato i molibden, sa 1,50 američkih dolara po funti prošle godine na 1,35 dolara, dodao je on.

„Iako nam je možda ostalo samo još deset centi po funti, to će biti teži deo posla, ali mislim da je baš to ono što će nam doneti prevagu“, kaže Arijagada.

Za mnoge rudarske kompanije biće teže održati proizvodnju ako cena bakra padne ispod dva dolara po funti, napominje on.

Tržište bakra je pod velikim pritiskom zbog preterane ponude, budući da rudarske kompanije od Čilea do Afrike i Kine nisu smanjivale obim proizvodnje. Novi rudnici u Peruu takođe su počeli s isporukama bakra na tržište, baš u vreme kad potražnja slabi.

„Antofagasta“ je prošle godine potrošila milijardu dolara na kupovinu polovine udela u rudniku bakra „Zaldivar“ u Čileu od kanadskog „Barik golda“ (Barrick Gold). Kompanija ima „finansijsku fleksibilnost“ koja joj omogućava nova ulaganja i kupovinu druge aktive, izjavio je Arijagada.

Henry Sanderson

Neil Hume