Radko Polič, jedno od najvećih imena slovenačke ali i jugoslovenske filmske scene u ekskluzivnom intervjuu za Kurir kaže da svi političari danas pričaju o Evropi ali da je na delu potpuni raspad sistema.
"Ma ovde je katastrofa, pa mi smo odsečeni. Potpuna katastrofa i što se tiče knjige, slikarstva, pozorišta... Da ne govorim o tome da kad glumac ode u penziju niko ga ne pominje više. Kakva Evorpa, ja ne znam gde je ta Evropa. Nisam video da smo mi ušli u EU. Mi nismo ušli ni u šupak Evrope, nego samo gledamo taj šupak. A Evropi se zviždi... Baš je briga za Sloveniju", kaže Polič.
Kako ističe u Sloveniji su sami krivi za takvo stanje.
"Raspad sistema. Mi smo od devedesete do danas imali 20 ministara kulture, a u jednom razdoblju su čak i ukinuli ministarstvo kulture. Godinu dana nismo imali ministra. Mi kad smo se razišli kao da smo se dogovorili da se uništavamo dalje - svako sam sebe kod svoje kuće. Nismo se mogli između sebe uništiti, pa ajde onda da se sami uništimo", kaže Polič.
Ističe da ne može da razmišljam o politici jer "mi nemamo politiku". Za situaciju u Srbiji kaže da je poprilično komplikovana.
"Baš sam začuđen za ove vaše izbore. Ta pobeda je veoma interesantnna, s obzirom da su svi bili veliki desničari a sad su svi nekakve demokrate, socijalisti... Malo sam razočaran. Kada je reč o Srbiji, svi pričaju o EU, kako će biti bolje, a zemlja u propasti", kaže Polič.
Ipak, napominje i da je u Sloveniji isto jer su svi pričali o Evropi a nje nigde nema.
"Tajkuna ima na milijardu, svaki drugi je tajkun. Radnici više ne postaje. Radnike bi, ispada, najbolje bilo da pobujamo", kaže Polič.
Ovaj umetnik ističe da ono što političari rade nema veze sa politikom već sa punjenjem džepova.
"Svako misli na svoje dupe. Koga briga za državu, narod, kulturu... Ma kakva kultura, mi smo popišani i posrani."
Kaže da političari pričaju o nekim bivšim vremenima, ali niko ne govori o sadašnjosti.
"Niko ne govori ni o budućnosti, kako ćemo živeti. Pa je bilo ono, pa je onaj zajebo ono, a ovaj je zajebo ono. Svi pričaju samo o prošlosti", kaže Polič.
Kaže da mu ne ide u glavu kako to da su ljudi koji su bili u ratu sada na pozicijama.
"A ljudi ko stoka odlaze i biraju... Ja ne znam šta birači razmišljaju. Toliko im je teško, radnicima posebno, a onda odlaze na birališta i biraju ljude koji su ih uvukli u govna", kaže Polič.
Otkriva nam da na jesen sprema odlazak sa scene.
"Tu je 74 godine i 55 godina staža Mislim se nekad tako - ajmo majko moja, ajmo jedanput, bilo bi mi drago da sa nekim prijateljima u Beogradu snimimo nešto. Beograd je moj grad na prvom mestu. Više se osećam Beograđaninom nego Ljubljančaninom. Ja sam bio i osto Dorćolac", kaže Polič.
Napomnje kako ne zna "da samo zvrcne i kaže - Ljudi zovi te me, slobodan sam."
"Kako smo se rastali u tom prokletom ratu, to ide malo teže. Možda će mi sudbina nabaciti neki film, pa da svoju karijeru završim u Beogradu. To bi mi bilo najdraže", kaže Polič.
Priča da je planiro da u decembru sa koleginicom Milenom Zupančić proslavi 55 godina rada igrajući predstavu "Kraj igre" Smejuela Beketa. Ali nije sve išlo kako je planirao.
"Milena Zupančić ima 70. godišnjicu, a ja imam 55 godina staža ove godine. Hteli smo to da proslavimo igrajući "Kraj igre" u slovenačkom Narodnom kazalištu. Premijera bi bila 18. decembra. Sve bilo dogovoreno sa direktorom. Moj prijatelj reditelj Dušan Jovanović i ja odemo kod tada aktuelne ministarke kulture. da vidim barem za neki dodatak ona mi kaže - Pa vi niste ni prijavljeni?! Znači direktor glavnog pozorišta u Ljubljani nas je nasamario. I Milenu i Dušana i mene je šutnuo u dupe."
(P. Latinović)