Njima se divila ne samo cela Jugoslavija već i čitav svet
Vera Jeftimijades Jobst
Sportistkinja koja je postala simbol mačevanja u našoj zemlji na Dan mladosti napunila 79 godina
Žena zbog koje se u istoriji našeg sporta nezaobilazno govori i o mačevanju Vera Jeftimijades Jobst napunila je u sredu, na nekadašnji veliki praznik Dan mladosti, 79 godina.
A ko je zapravo dama koja je 16 puta bila prvak države, zašto ju je mačevanje kupilo i kako je pristupala sportu, Vera je otkrivala godinama kroz zanimljive intervjue i ćaskanja.
Čudo u Meksiku
Ðurđica, koja je rođena 5. aprila 1947, obrela se u Meksiku kao članica štafete sastavljene na brzinu, ali joj je, iako je smatrana autsajderkom, dozvoljeno da se takmiči i u pojedinačnim disciplinama. Međutim, sjajna Splićanka je u finale nove olimpijske discipline ušla kao peta, da bi u borbi za medalje otplivala trku života.
- Jedino čega se sećam bilo je onih pola sata pre trke. Kakva nervoza, srce ti tuče kao ludo. Ali tada sam shvatila da i moje suparnice osećaju isti strah. Nemaju prednost o kojoj se govorilo. To je živa istina. Bila sam jaka u sebi. Čuveni sportski komentator Mladen Delić s novinarskog mesta mi je pokazivao da sam prva.
Nisam verovala i uperila sam prst u samu sebe, odatle i ta moja iznenađujuća gestikulacija u stilu nemoguće da sam to ja! Bile su to prejake emocije i prebrzo se sve to događalo, previše toga u dve sekunde.
Predivno je što je kamera u tom trenutku išla prema meni i to zabeležila. To ostaje kao jedan lep ljudski gest da se ne zaboravi, da u jednom velikom trenutku uspeha čovek ostaje čovek - pričala je kasnije novinarima Ðurđica.
Dočekalo je 100.000 ljudi
Ðurdicu Bjedov je u Splitu na Rivi dočekalo više od sto hiljada ljudi. Svi su želeli da pozdrave „splitsku delfinu“, kako su je prozvali. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupala je 46 puta.
Od 1962. do 1968. bila je prva na prvenstvima Jugoslavije u plivanju 19 puta u sledećim disciplinama: 200 m prsno (1962-68), 400 m mešovito (1965-68), 100 m prsno (1968), 100 m delfin (1968), 200 m mešovito (1968) i u štafetama 4x100 m mešovito (1965-68) i 4x100 m slobodno (1966-67).
Sport ju je posle fantastičnih rezultata u Meksiku proglasio najboljim sportistom Jugoslavije. Međutim, u rodnom Splitu su joj obećavali kule i gradove, ali, kako je sama rekla, malo toga je i ispunjeno.
Preselila se u Švajcarsku, gde je otvorila plivačku školu, a zbog svojih rezultata i doprinosa razvoju plivačkog sporta 1987. primljena je u Međunarodnu kuću slavnih vodenih sportova.
Monika Seleš
Nož u leđa prekinuo je jednu od najneverovatnijih karijera u istoriji tenisa koju je ispisala naša Mala Mo
Svi su je smatrali čudom od deteta, što je bivša teniserka Jugoslavije Monika Seleš i opravdala, ali ono što se desilo 30. aprila 1993. godine, kada ju je umno poremećeni Nemac Ginter Parhe na turniru u Hamburgu ubo nožem u kičmu, promenilo je njenu karijeru, ali i istoriju ovog sporta. Do tada je talentovana igračica suvereno vladala svetskim tenisom, međutim, od tog trenutka sve je krenulo nizbrdo i dugi niz godina se posle tog incidenta borila s depresijom.
Mala Mo je rođena u Novom Sadu 1973. godine i već sa šest godina počela je da trenira u prestonici Vojvodine, a trener joj je bio otac Karolj. Prvi turnir osvojila je sa devet godina, a sa 11 je stigla do trofeja na Orindž bolu, od kada kreće njena neverovatna karijera. Profesionalni tenis počela je da igra sa 14 godina. Mesec dana kasnije stigla je do polufinala Otvorenog prvenstva Francuske, kada je izgubila od čuvene Nemice Štefi Graf.
Jasna Šekarić
Predstojeće Olimpijske igre u Rio de Žaneiru biće osme po redu za ovu neverovatnu strelkinju
Ona je živa legenda, heroina, sportska diva... Srbija nema još jednu takvu šampionku, a retke su i u svetu. Šta god napisali ili rekli za Jasnu Šekarić, neće biti preterivanje jer pripada onoj vrsti sportista za koje se nekad govorilo to majka jednom u sto godina rađa.
Iz Beograda u Osijek i nazad
Nabrajanje njenih trofeja zahtevalo bi feljton. Mnogo je toga osvojeno, a iza svake medalje krije se jedna lepa priča. Njena, životna, počela je 17. decembra 1965. Rođena je u Beogradu, ali je odrastala u Osijeku, gde se kao osnovac pridružila streljačkoj sekciji, a sa 15 godina lokalnom streljačkom klubu, i pokazala veliki talenat. Na prvom većem takmičenju, Svetskom prvenstvu u Budimpešti 1987. godine, postaje šampionka u disciplini vazdušni pištolj, a sportska publika u Jugoslaviji tada nije ni slutila da će ista devojka, godinu dana kasnije, postati heroj nacije. Bile su to njene prve Olimpijske igre, u Seulu 1988. godine.
- Pa da, sećam se Seula... Ali kao u magli. Tamo sam išla kao totalni anonimus iako sam bila evropski i svetski prvak. Tada je bila stara Jugoslavija, toliko velikih sportista na svetskom nivou, prvaka, olimpijskih pobednika. Sve sam to gledala nekako sa strane. Onda sam osvojila dve medalje i sve se odjedanput okrenulo - prisetila za Kurir Jasna Šekarić.