BEOGRAD - Skoro da nema te osobe koja nije bar jednom u životu pomislila o životu "preko". Priče prijatelja i rođaka su razne, od onih koji kažu da je pravi život tamo, pa do onih koji ipak bez Srbije ne mogu. Evo kako je ova devojka prošla.
"Posle dve godine rada kao arhitekta u Srbiji za 25.000 dinara, rešila sam da okušam sreću „preko grane“ i potražim posao u nekoj od „obećanih zemalja“.
Izbor je pao na Stokholm, a ja sam rezervisala avionsku kartu i otišla kod koleginice sa fakulteta koja je pronašla posao u prestonici Švedske.
Nakon završetka studija Arhitekture, dugo sam tražila posao u struci i jedva ga pronašla u jednoj agenciji. Radila sam „od jutra do sutra“ za 25.000 dinara, a onda mi je „pukao film“ i rešila sam da okušam sreću preko grane. Bukirala sam kartu za Stokholm i ubrzo se našla u prestonici Švedske.
Prvi osećaj? Mnogo je hladnooo! Nakon što sam se opremile kapom, šalom i mapom grada, krenula sam u potragu. Svakog dana obilazila sam drugi deo grada. Imala sam spisak firmi, biroa i agencija koje želim da posetim i ostavim CV.
Mislim da se nikada do tada nisam osetila tako poželjnom, važnom, bitnom, a posao sam dve godine tražila u Srbiji. Dok sam kod nas nailazila na namrštena, neljubazna lica, Šveđani su bili potpuna suprotnost! Kada se završio prvi dan potrage, osetila sam još jaču želju da zauvek odem iz Srbije. Postoji li išta lepše od toga kada vas ljudi cene i poštuju, prvo kao ljudsko biće, a onda i kao kolegu?
ada bih na ulici pitala nekoga da mi pomogne da pronađem adresu, svi su mi izlazili u susret. I kada nisu znali gde se nešto nalazi, vadili su svoje telefone i na mapi mi objašnjavali kako da stignem do željenog mesta. Bili su ljubazni, nasmejani, sa potpuno drugačijim načinom ophođenja prema strancima od Srba.
Za tih sedam dana, obišla sam nekoliko desetina firmi i biroa, ostavila svoju biografiju, upoznala divne ljude i čvrsto odlučila da se preselim prvom prilikom. Nakon povratka u Srbiju, shvatila sam da smo decenijama (ako ne i stotinama godina) udaljeni od emancipovane Evrope i da prvo treba da naučimo da poštujemo jedni druge kao ljudska bića.
Posle par nedelja, dobila sam i prve mejlove iz Švedske. Ne bih da baksuziram, ali možda mi se sreća konačno osmehne…", napisala je ona.
(Dnevno.rs/S.L.)