ZAGREB -Komandant VRS Ratko Mladić je tokom trajanja rata sve vreme bio u kontaktu sa vojnim vrhom hrvatskih snaga, tvrde zagrebački mediji. Dodaje se da je preko Mladića dogovarana i prodaja oružja Hrvatima u BiH.
Tokom celog rata, od 1992. godine pa nadalje, general Ratko Mladić sastajao se s hrvatskim generalima, dogovarao prekide vatre, isporuke oružja i nafte i zajedničku borbu protiv Bošnjaka. Deo dnevnika Ratka Mladića objavilo je Haško tužilaštvo kako bi ga koristilo kao dokaz protiv Jadranka Prlića, Slobodana Praljka i ostalih čelnika Herceg-Bosne kojima se sudi u Hagu, objavio je zagrebački Jutarnji list, ne pozivajući se na izvor.
U tekstu se trvdi da je general Mladić u svom dnevniku ostavio beleške sa susreta s Praljkom, Prlićem, Antom Rosom, Milivojem Petkovićem i drugima, većinom u mađarskom Pečuju ili Njivicama u Crnoj Gori.
Na jednom od sastanaka u februaru 1994. učestvovao je hrvatski ministar finansija Jozo Martinović. On je bio ministar finansija u Vladi Franje Gregurića od avgusta 1992. Preko Joze Martinovića išlo je finansiranje Herceg-Bosne i nakon što je u avgustu 1992. iz Vlade prešao u Privrednu banku. Uz Gojka Šuška i Hrvoja Šarinića on je bio potpisnik računa u Austriji i član Upravnog odbora RH Alan preko kojeg je kupovano oruže.
Finansijski najteži sastanak bio je onaj od 8. jula 1993. s Milivojem Petkovićem u Njivicama, u vreme sukoba Hrvata i Bošnjaka. Petković je do kraja jula 1993. bio načelnik Glavnog staba HVO-a, a tada ga je zamenio Praljak. Mladić je zabeležio da su u zamenu za oružje i “učinjene usluge” položene 1.191.246 tadašnjih nemačkih maraka i dve cisterne dizela.
Dogovoreno je da Hrvati 8.092.032 marke plate u roku od nedelju dana. Sav taj novac došao je, naravno, iz Hrvatske, jer se u to vreme HVO finansiralo direktno iz Zagreba. Prvi sastanak koji je Haško tužilaštvo izdvojilo je onaj od 5. septembra 1992, kad se Mladić u Pečuju našao s delegacijom Hrvatske i Herceg-Bosne.
Kao predstavnik Hrvatske bio je Slobodan Praljak, koji je od juna 1992. do jula 1993. bio pomoćnik Gojka Šuška. U julu 1993. postaje zapovednik HVO-a. Praljak od Mladića traži da srpske snage prekinu da granatiraju Slavonski Brod. Hrvati iz Jajca Srbima će dati struju, a oni će im zauzvrat pustiti vodu. Praljak (ako je verovati dnevničkim beleškama) predlaže Mladiću obustavu sukoba, piše Jutarnji list.
Podelićemo Bosnu
On uverava Mladića da je sporazum Tuđmana i Izetbegovića samo formalan, donesen na insistiranje Amerikanaca, kako bi se dodvorili islamskom svetu. Poslednja beleška s tog susreta su Praljkove reči: “Treba iseliti Hrvate iz Vojvodine”, navodi Jutarnjui list.
Na drugom sastanku, nakon pada Posavine 26. septrembra 1992., Praljak kaže: “Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju da podeli Bosnu. Mi ćemo naterati Aliju da sedne za sto s Bobanom i Karadžićem. Interes nam je da Muslimani dobiju svoj kanton da bi imali gde da se odsele”. Na tom je sastanku dogovoreno da se održi sastanak Janka Bobetka i Božidara Vučurevića o liniji HV-a kod Trebinja.
Društvo kod Miloševića
Ipak, Karadžić upozorava da, ako Hrvati napadnu RSK, Srbi iz BiH moraju poslati dva korpusa da pomognu Martiću. Milošević tumači: “Ne bih ja išao na presecanje Muslimana na dve autonomije. Mi smo ih nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao uzmite ih vi”.
(Jutarnji list)