U mnogim državama i dalje se živi po surovim običajima koji su nadživeli vekove i postali deo "normalnog" života.
Javna krvava pogubljenja i sakaćenja, prodaja dece i odraslih u roblje, okrutni lov na veštice i slična zlodela niti su deo prošlosti niti su rezervisani samo za "divljake" - naprotiv.
Lov na veštice
Žena u Papua Novoj Gvineji, skinuta je gola na javnom mestu, a zatim mučena gvozdenom šipkom, prekrivena plinom i živa zapaljena na hrpi odbačenih automobilskih guma pred stotinama ljudi - a sve zbog optužbi da je veštica. Mnogi bi pomislili da se ovo surovo mučenje dogodilo u 16. ili 17. veku, ali ovo se odigralo u februaru 2013.
Papua Nova Gvineja nije jedino mesto gde se ovo još događa, mnoge zajednice u Africi imaju redovne progone veštica, a to nisu samo izolovana plemena.
Gambijski predsednik Jaghia Jamej započeo je kampanju za progon veštica 2009. koja je u njegovoj zemlji uništila sela, odgovara za smrt najmanje šest žena i progon dvadesetak njih. Slični primeri postoje u Indiji u kojoj se pod optužbama da su veštice ubije između 100 i 250 žena, dok se u Saudijskoj Arabiji vračanje službeno kažnjiva smrću.
Ropstvo
Internacionalno udruženje rada izveštava kako danas u svetu postoji između 10 i 30 miliona robova - više nego u bilo kom trenutku čovečanstva. Na primer, procenjuje se kako je u 18. veku iz Afrike transportovano oko šest miliona ljudi za roblje.
Odakle dolaze ti robovi? Sa svih strana sveta - muškarci, žene i deca se otimaju i prisiljavaju na ropstvo zbog navodnog duga, kako bi dobili svoje pasoše natrag, drogiraju ih kako bi postali seksualni radnici..
Najveći broj radnog roblja nalazi se u Aziji, a tamo ih je navodno čak oko 12 miliona, a vlasnici firm za koje rade su mahom bogati biznismeni iz najrazvijenijih država sveta.
Prodaja dece
Ova praksa nadovezuje se na ropstvo, ali čini se kako je još brutalnija. Roditelji često prodaju svoju decu kako bi na njima zaradili. Pritom znaju da će oni biti izloženi neljudskim uslovima i patnji. Ono što je šokatno da je i sam internet pun veb stranica koje roditeljima nude novac za decu tvrdeći da im nude bolje okruženje za odrastanje. Jedna od takvih bolesnih stranica roditeljima nudi novi automobil za njihovo dete...
Žrtvovanje ljudi
Zvuči kao vudu praksa zadrtih i opsednutih ljudi iz davnih vremena u kojima se nevina žrtva bacala u vulkan, ali moderni oblici ljudskog žrtvovanja i dalje postoje. Na primer, određena grupa Hinduista još uvek praktikuje, danas ilegalnu, tradiciju Sati.
Prema toj pogrebnoj tradiciji, udovica se posle smrti muža treba baca u vatru da izgori do smrti. Time se navodno dokazuje njena odanost i tuga, ali i podčinjenost žena. 2011. reporter BBC-a, otkrio kako je žrtvovanje dece ponovno postala praksa, ali se i razvilo u posao u kojim bogataši vračevima plaćaju velike iznose za žrtvovanje dece. Time navodno sebi donose sreću i bogatstvo.
Javna pogubljenja
Nekada su se pogubljenja smatrala zabavom za narod i način kontrole ljudi kako ne bi ponavljali zlodela optuženog. I dok u zapadnom svijetu danas ne postoje, u nekim delovima planete pogubljenja nisu nikad nestala.
Zemlja koja s ovakvom praksom puni svetske naslovnice je Iran - gde su vlasti odlučile da presele pogubljenja iza zatvorskih zidina na centralni park u Teheranu. Ljudi se pogubljuju zbog zločina poput ubistva, silovanja, homoseksualnosti, trgovanja drogom...
Vlasti se nadaju kako će tim potezom smanjiti stopu zločina.
Kamenovanje
Dok su negde popularna javna pogubljenja, u drugim zemljama ih menjaju javna mučenja pre same smrti. Jedan od najužasnijih oblika takvih brutalnih kazni je kamenovanje do smrti, u kome se ljudi zakopaju do struka ili grudi, a okupljeni na njega bacaju kamenje srednje veličine, kako ih ne bi prerano ubili.
Ova praksa još uvek je legalna u Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Jemenu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Sudanu, Iranu, delovima Nigerije...
U brojnim je zemljama kamenovanje česta kazna za preljubu, ali tada ne uključuje i pogubljenje.
Sakaćenje žena
U nekim delovima sveta ženama se potpuno odstranjuju svi spoljni delova ženskih genitalija, a zbog sakaćenja u nehigijenskim uslovima česta posledica toga su infekcije, neplodnost, pa i smrt.
Najčešće se obavlja u delovima Afrike i Bliskog istoka iz kulturnih i religijskih razloga, a potiče još iz 484. godine pre nove ere. Svetska zdravstvena organizacija ulaže velike napore da bi se ovo zaustavilo, ali bez većih pomaka.
(Exoress.hr)