Očekuje se da će 57. kilometara dug tunel "Gotard", koji je rekonstruisan punih 17 godina, značajno olakšati saobraćaj između severa i juga Evrope.
Ceremoniji otvaranja prisustvovalo je 1.100 zvanica među kojima su i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, italijanski premijer Mateo Renci i švajcarski zvaničnici.
Pozdravljajući okupljene u Erstfeldu, kod severnog ulaza u tunel, predsednik Švajcarske Konferedecije Johan Šnajder-Aman rekao je da je taj tunel "ogroman korak za Švajcarsku, ali i za njene susede i ostatak kontinenta", prenosi Bi-Bi-Si.
Potom su, uz vatromet, dva voza krenula u suprotnim pravcima kroz tunel, jedan ka severu, a drugi ka jugu, svaki prevozeći na stotine ljudi koji su dobili karte na konkursu, čime je formalno otvorena nova ruta.
Švajcarska ističe da će novi tunel značajno poboljšati evropski saobraćaj, pošto će se roba koju sada prevozi milion kamiona, od danas prevoziti vozom.
Švajcarski tunel, dužine od 57 kilometara, otvoren je skoro 70 godina od kako je napravljena njegova prvobitna skica, preneo je AFP. Njegova izgradnja trajala je 17 godina, a koštala 11 milijardi evra. Tunel, koji prolazi ispod Alpa, spaja Erstefeld u centralnom kantonu Uri sa Bodiom u južnom kantonu Tićino.
Kada u decembru počne da radi punom parom, putovanje železnicom od Ciriha do Milana trajaće dva sata i 40 minuta, što je sat vremena manje nego do sada. Nova ruta, takođe, ima za cilj da učini teretni železnički saobraćaj efikasnijim jer podržava prevoženje teškog tereta, što bi trebalo da doprinese smanjenju kamiona na putevima, poboljša saobraćaj i smanji zagađenost.
Švajcarska federalna železnička služba navela je i da se očekuje se da će se broj putnika u vozovima na dnevnom nivou povećati sa trenutnih 9.000 na 15.000 do 2020. godine.
Posle današnjeg svečanog otvaranja, Gotard će sa prvog mesta najdužnih tunela na svetu zameniti 53,9 kilometara dug japanski tunel Seikan. Skicu železničkog tunela, koji prolazi kroz planinski prolaz Gotard na Alpima, izradio je 1947. godine švajcarski inženjer Karl Edvard Gruner, ali je sa izgradnjom počelo tek 1999. godine.