Evropske članice NATO prvi put nakon deset godina povećavaju izdvajanja za odbranu, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
On je dodao da se NATO suočava sa više pretnji i bezbednosnih izazova nego prethodne generacije.
Prošle godine evropski saveznici izdvojili su 253 milijarde dolara za odbranu, gotovo upola manje nego što su to učinile SAD koje su odbrani namenile 618 milijardi.
O kolikim sredstvima će se ove godine raditi još se tacno ne zna, ali baltičke države koje se graniče sa Rusijom najavile su značajna povećanja. Letonija gotovo 60 odsto, Litvanija 35 odsto, a Estonija i Poljska će povećati vojni budžet za devet posto. I Velika Britanija će izdvojiti više za svoju vojsku.
"Pred nama je još dug put, ali ono sa cime sada raspolažemo je daleko bolja slika nego ranijih godina", ocenio je Stoltenberg, prenosi Radio Slobodna Evropa.
On je najavio da će se na samitu NATO 8. i 9. jula u Varšavi odlučiti koliko će tačno dodatnih vojnika biti rasporedjeno na istočnom boku Alijanse, kao i njihova lokacija.
To je odgovor na "sve nasrtljiviju Rusiju koja ugrožava susede i menja granice silom", rekao je Stoltenberg.
Na reakciju iz Moskve se nije trebalo dugo čekati, prenosi RSE navodeći izjavu zamenika šefa ruske diplomatije
Alekseja Meškova da će Rusija odgovoriti na snažnije vojno prisutvo Alijanse u blizini ruskih granica.
"Moramo pod kontrolom imati bezbednost naše države", rekao je Meškov ne precizirajući ruske planove.
Moskva je takodje izrazila nezadovoljstvo zbog stavljanja u funkciju američkog protivraketnog obrambenog štita u Rumuniji i početka gradnje u Poljskoj jer smatra da je uperen protiv Rusije.
PROJEKTILI DO MOSKVE
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg prošlog četvrtka je proglasio operativnom prvu bazu NATO protivraketnog odbrambenog sistema. Ona je smeštena u bivšoj bazi Deveselu rumunskog ratnog vazduhoplovstva, koja je bila zatvorena od 2002.
Time je Rumunija postala domaćin za sada jedine kopnene raketne baze protivraketnog štita.
Druga baza, opremljena jednako kao i Deveselu, trebala bi da postane operativna u poljskom Redzikovu 2018., na obali Baltičkog mora, a radovi na toj instalaciji počeli su prošlog petka. Treća instalacija se pak nalazi na jugoistoku
Turske, ali za razliku od lokacija u Evropi, tamo je samo radar AN/SPY-1D. Komanda protivraketnog štita se pak nalazi u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramstein u Nemačkoj.
Pomorsku komponentu čine američki razarači opremljeni protivbalističkom varijantom borbenog sistema Aegis. Reč je o brodovima Donald Kuk, Ros, Porter i Carni, koji pripadaju prvoj seriji klase Arleigh Burke, a sva četiri su tokom 2012. i 2013. opremljena protivbalističkom varijantom sistema "Aegis" i raketama RIM-161 Standard 3, ili kraće SM-3.
Same rakete, SM-3 Block 1B, imaju maksimalni domet od 700 kilometara, mogu dosegnuti visinu od 500 kilometara, dok je cena jedne oko 10 miliona dolara, a planira se da ih u bazi bude 52. Namenjene su presretanju balističkih projektila kratkog i srednjeg dometa u srednjoj fazi leta balističke putanje, izvan atmosfere. Interkontinentalne projektile (ICBM-ove) ne mogu presretati jer njihov daleko veći domet znači da imaju mnogo veću visinu putanje.
Osim protivbalističke odbrane, SM-3 se mogu koristiti i u protivsatelitskoj ulozi: pre osam godina uspešno je uništen oštećeni satelit u niskoj orbiti.
Za smeštaj i lansiranje raketa koriste se standardni Mark 41 vertikalni lansirni silosi s brodova, u varijanti strike, odnosno udarne dužine. Ta verzija je dovoljno duga da osim raketa SM-3 prihvati i SM-6 koje služe protivvazdušnoj odbrani.
Zanimljivo je da je udarna dužina jedina koja može prihvatiti i krstareće projektile BGM-109 Tomahavk, koji imaju domet od oko 2.500 kilometara. To je dovoljno da se iz Deveselua dosegne duboko u Rusiju, sve do Moskve.
Rusija je na proglašenje operativnosti negativno reagovala jer smatra da je raketni štit usmeren protiv nje, te da direktno ugrožava njenu sigurnost.
NUKLEARNI RAT?
Penzionisani britanski general Ser Ričard Širef, koji je bio zamenik vrhovnog komandanta NATO pakta u Evropi između 2011. i 2014. godine, upozorio je da NATO rizikuje mogućnost nuklearnog rata s Rusijom u roku godine dana ukoliko ne ojača svoje odbrambene sposobnosti u baltičkim državama.
On je tezu izneo u svojoj knjizi "2017: Rat s Rusijom" - iako je reč o delu fikcije, penzionisani general je za BBC 4 rekao kako su događaji opisani u knjizi vrlo mogući, piše Independent.
Po njegovom mišljenju, ruski napad na baltičke države je vrlo moguć te bi zapadne sile morale hitno preduzeti nešto po tom pitanju kako bi izbegle potencijalnu katastrofu.
"Činjenica je da bi zbog ruskog vezivanja nuklearnog oružja uz svaki aspekt njihovih odbrambenih sposobnosti ovo bio nuklearni rat", kazao je Širef za BBC.
"O predsedniku Putinu moramo suditi po njegovim delima, a ne rečima. Napao je Gruziju, napao je Krim, napao je Ukrajinu. Izvukao se svaki put kada je upotrebio vojnu snagu. Stoga je u vreme tenzija napad na baltičke države itekako moguć", smatra britanski general.
Ako se tako nešto dogodi, članice NATO pakta bi po članu 5 osnivačkog sporazuma alijanse morale skočiti u odbranu svojih saveznica.