Rudari iz zapadne pokrajine Džhinjang su bili neverovatno iznenađeni kada se u starijem delu rudnika iskopali čoveka koji je bio živ, a preživeo je 17 godina, jedući samo pirinač. Ova priča obišla je svet, međutim, da li je sve zaista tako?
Srećni čovek, kako se tvrdi u neverovatnoj priči, jeste Čeung Vai, 59-godišnjak koji je bio u prilično lošem stanju. Hitna pomoć ga je prebacila odmah u najbližu bolnicu na preglede fizičkog i psihičkog stanja.
Čeung je ostao zarobljen sa 118 mrtvih tela svojih kolega rudara, kada je potres od 7,8 magnitude pogodio regiju i izazvao pucanje drvenih konstrukcija koje drže u tunel. Čeung je uspio da preživi jer je ventilacijski otvor nekako ostao povezan s površinom, dopuštajući mu da diše čist vazduh.
Uspie je da preživi jedući velike zalihe pirinča i vode, koje su uvek ostajale u slučaju takvog stanja. Čeung je obogatio svoju ishranu pacovima i mahovinom.
Iako nije mogao ni da zamisli da će doći do toga, s vremenom je morao da počne da jede neke od svojih kolega, ali mu savest nije to dozvoljavala pa je tako zakopao većinu njih.
Da li je i vama u jednom trenutku sve ovo zazvučalo pomalo "sumnjivo"? Ako jeste, jedni ste od retkih koji su razbili mit viralnih priča.
Naime, bajka o srećnom Kinezu zapravo je u potpunosti lažna, izmišljena, da bi se upravo proverila (ne)svest ljudi koji masovno dele ovakve i slične priče na društvenim mrežama. Čak je i navodna fotografija rudara, zapravo, uslikana u Tokiju, a ne u Džhinjangu.
Zapravo, kada malo bolje razmislite, gotovo nemoguće bi bilo i da je preživeo zakopan 17 dana, a kamoli 17 godina.
Ipak, ovaj svojevrsni društveni eksperiment svakako je otkrio još nešto - da su ljudi oguglali na priče o strahovitim ljudskim sudbinama, toliko da su ih sveli na klik na Fejsbuku ili Tviteru, da su skloni žmurenju na činjenice, ali i to da sve manje nas zaista uključuje mozak do "surfuje" Internetom.
(EPK/farwestchina.com)