Pre tri nedelje, 130 naučnika, preduzetnika i političara su održali sastanak iza zatvorenih vrata na Univerzitetu Harvard, kako bi razgovarali o ambicioznom planu za stvaranje veštačkog ljudskog genoma, i načina kako da se postojeći genomi preprave, otkriva američki Vašington post.
Posle uskomešanih kritika zbog tajnosti, učesnici sastanka su objavili svoj plan, izjavljujući da su pokrenuli projekat radi radikalnog smanjenja troškova sinteze genoma - što treba da bude potencijalno revolucionarni proboj u biotehnologiji i omogući uzgajanje ljudskih organa za transplantaciju.
Saopštenje, objavljeno u četvrtak u časopisu Science (Nauka), je najnoviji pokazatelj da biotehnologija brzo napreduje, ali da je to etički diskutabilno, dok naučnici razvijaju tehnike za manipulaciju kompleksnim molekulima koji služe kao ključ za sav život na planeti.
Ovaj plan je nazvan "Projekat upisivanje genoma". U saopštenju koje je prosleđeno Vašington postu, njegovi učesnici su naveli da je njegov "cilj istraživanja smanjivanje troškova inženjeringa i testiranja velikih genoma u ćelijskim linijama, uključujući i ljudski genom, za više od 1.000 puta, razvoj novih tehnologija i etičkog okvira, kao i transformativne medicinske prakse.
Projekat će biti sproveden od strane neprofitne organizacije koja se zove Centar izvrsnosti za biološki inžinjering.
Plan stvaranja genoma ima četiri vodeća organizatora, i to su: Džordž Čurč, genetičar na Medicinskom fakultetu na harvardu, Džef Beke, direktor Instituta za sistemsku genetiku u Langon medicinskom centru u Njujorku, Endrju Hesel, istraživač informatičke kompanije Autodesk, i Nensi Džej Keli, bivši izvršni direktor Nju Jork genom centra.
Vođa projekta će biti Keli, a Autodesk je za početak priložio 250 000 dolara. Organizatori se nadaju da će skupiti 100 miliona dolara do kraja ove godine, a cilj je prikupljanje 3 milijarde dolara. Učesnici ovog projekta su saopštili da će deo novca usmeriti na rešavanje etičkih, pravnih i socijalnih pitanja koje bude pokrenulo njihovo istraživanje.
Plan za sintetički genom je nastao u dva susreta iza zatvorenih vrata, jedan je bio u Njujorku prošle godine, a drugi 10. maja na Harvardu. Ovaj drugi je privukao kritike naučne zajednice, koja se uzbunila zbog sastanaka zatvorenih za javnost. Organizatori su na to rekli da nisu želeli da unapred objavljuju svoje ideje pre članka u časopisu Nauka.
Genetičar Džordž Čurč, jedan od vođa projekta, kaže da "niko ne govori o stvaranju ljudskih bića od nule", već da je cilj da se stvore ćelije otporne na viruse. Prema njemu, te ćelije se ne bi direktno koristile u ljudskim terapijama, nego u ćelijskim linijama koje farmaceutska industrija gaji radi razvoja lekova. Takvi procesi su sada podložni virusnoj kontaminaciji.
Članak u časopisu Nauka daje niz primera za buduću upotrebu jeftinijih sintetizovanih genoma: uzgajanje ljudskih organa za presađivanje; stvaranje imuniteta u ćelijama putem ponovnog pisanja genoma, stvaranje otpornosti na rak, stvaranje jeftine vakcine visokog učinka i razvoj farmaceutike korišćenjem ljudskih ćelija i organoida.
Plan je izazvao negativan odgovor šefa Nacionalnog instituta za zdravlje, Fransisa Kolinsa, koji je vodio raniji Projekat ljudskog genoma. Kolins je saopštio da je prerano da se pokreće takva inicijativa, posebno ako je komercijalna, "jer je ceo projekat sinteze genoma daleko iznad trenutnih naučnih sposobnosti, i podiže brojne etičke i filozofske crvene zastave."
Dru Endi, vanredni profesor biotehnike na Stenfordu, je na napisao na Tviteru: "Ako vam je potrebna tajnost da razgovarate o istraživanju, radite nešto pogrešno."
Endi i Lori Zolot, profesor medicinske etike i humanističkih nauka na Nortvestern univerzitetu, su objavili članak u kojem su rekli da je ova tehnologija iako obećavajuća "veoma pogodna za zloupotrebu."
Endi je četvrtak ponovio svoju kritiku i rekao da se istraživanje odvija bez odobrenja šire naučne zajednice ili bilo kakve nezavisne etičke procene.
"Promoteri projekta kažu da će se brinuti o etičkim pitanjima kada se ona pojave, ali je to samo pokušaj da se preduhitri nezavisno etičko mišljenje", rekao je Zolot za Vašington post.
Inače, genetski inženjering je izazvao etičke nedoumice još od 1970-ih. U decembru su se naučnici iz SAD, Evropi i Kine sastali u Vašingtonu i složili da postave ograničenja na novu tehniku obrade gena, poznatu kao CRISPR, koji ima potencijal da unosi nasledne promene u genom neke osobe.
(The Washington post - priredio M. Đorđević)