Čak 78,5 odsto glasača na referendumu juče bilo je protiv uvođenja osnovnog mesečnog prihoda od 2.500 franaka za sve građane
Ovo pitanje je bilo samo jedno od pet o kojima se juče glasalo, ali je privuklo najviše pažnje jer je ideja uvođenja osnovnog mesečnog prihoda umesto socijalne pomoći sve popularnija.
Političari protiv
Protiv predloga je glasalo 78,5 odsto glasača.
- Predlagači ove ideje jednostavno nisu uspeli da predstave ubedljiv sistem po kom bi osnovni mesečni prihod funkcionisao. Međutim, uspeli su da pokrenu veliku debatu o tome i to je za njih veliki uspeh - rekao je Klod Longšam, švajcarski politički analitičar.
Zanimljivo je da su sve političke partije napale ideju o osnovnom mesečnom prihodu, i to iz različitih uglova. Švajcarska vlada pozvala je glasače da odbiju predlog uz obrazloženje da bi to koštalo previše. Njihova procena je bila da bi to koštalo oko 208 milijardi švajcaraca godišnje, dok bi se ukidanjem socijalne pomoći nadoknadilo svega 55 milijardi.
Dok su pojedini političari tvrdili da bi se ljudi ulenjili i odbijali da rade zato što primaju mesečnu platu, desničare je najviše zabrinuo talas doseljenika, koji je moguć zbog Šengena.
- Teoretski, da je Švajcarska ostrvo, osnovni prihod bi bilo moguće uvesti. Međutim, otvorene granice čine to nemogućim. Ako se svakom državljaninu da po 2.500 švajcaraca, milijarde ljudi bi već sutra navrle u Švajcarsku - rekao je Luis Štam, portparol deničarske Švajcarske narodne partije.
Nakon glasanja, jedan stanovnik Berna, koji se predstavio kao Stefan, rekao je da podržava ideju.
- Ovo je jedino održivo rešenje za čovečanstvo. Mislim da bi ljudi svakako išli na posao jer im je u prirodi da budu korisni. U suštini, mislim da bi ljudi bili mnogo produktivniji kada ne bi morali da razmišljaju o pukom preživljavanju - rekao je on za Rojters.
Produktivniji
S druge strane, njegova sugrađanka Melanija ne deli to mišljenje.
- Prevelika je opasnost da bi ljudi nakon dobijanja osnovnih prihoda jednostavno bili neodgovorni prema svima i prema svemu - kaže ona.
Ideja o osnovnom prihodu nije jedina naizgled populistička ideja koju su Švajcarci odbili na referendumu. Pre samo dve godine čak 76,3 odsto njih glasalo je protiv povećanja minimalca na 4.000 franaka.
Ovde postoji bezuslovna osnovna zarada
KANADA (1974-1979)
U kanadskom gradu Dofinu je od 1974. do 1979. sproveden eksperiment - uvedeni su bezuslovni mesečni prihodi. Istraživanje je pokazalo da je obrazovanost tokom tih pet godina naglo skočila, da je bilo manje povreda na poslu, a da je poseta bolnicama opala za čak 8,5 odsto.
AMERIKA (od 1976)
Američka savezna država Aljaska je od 1976. godine uvela stalni državni fond iz kog se građanima svake godine deli određena svota novca - između 1.000 i 2.000 dolara. Pošto ta svota nije dovoljna za bezbrižan život, niko nije merio njen uticaj na rad.
NAMIBIJA (2008-2009)
Nemačka humanitarna organizacija od januara 2008. do decembra 2009. davala je svakom građaninu dva sela u Namibiji po 12 dolara. U siromašnom kraju to je drastično smanjilo broj izgladnele dece, povećalo broj one koja se školuju, a građani su bili produktivniji.
FINSKA (OD 2017)
Finska vlada planira da od januara 2017. pokrene eksperimentalni program uvođenja bezuslovnih mesečnih prihoda.
HOLANDIJA (OD 2017)
Utreht i još nekoliko gradova u Holandiji planira da uvede bezuslovne mesečne prihode.